Krcati trobroj

Od uvodnika glavne i odgovorne urednice Dušice Milanović, koja se pita Ko je junak našeg doba, preko teksta Ljubivoja Ršumovića o Novaku Đokoviću, do Darka Tanaskovića koji se bavi analizom kome smeta srpski svet… časopis je krcat mislima priznatih autora.

Posle Farmagedona – deo četvrti Marka Krstića, sledi esej o realnosti kulturnog samoporicanja iz pera Bojana Jovanovića, dok je Slobodan Reljić inspirisan temom kako političari i tajne službe upravljaju nemačkim masovnim medijima.

Nisu samo mediji u raljama manipulacije, i na polju muzike stvorene su forme koje su je gurnule u ralje globalizacije, a o tom fenomenu piše Stefan Cvetković.

O odnosu filologa i svetinje jezika piše Bogoljub Šijaković.

Uz blok poezije koji predvodi Matija Bećković, Jana Aleksić promišlja o iskušenjima i opomenama pesničkog stanovanja, a o svojima kroz pogled drugoga piše Muharem Bazdulj.

Aleksa Đilas deli sa čitaocem sećanje na krupnog crnog mačka iz detinjstva, i zašto je baš taj mačak zaslužio da bude opisan u literaturi.

Šta spaja Branka Miljkovića, Ufea Hardera i lajkovanje može se saznati u tekstu pesnika Bratislava R. Milanovića.

Dragan Hamović podseća na Slobodana Jovanovića koji predstavlja obrazac srpskog kulturnog čoveka, a Petar Zec na Radoja Domanovića i na satiru koju živimo.

Boris Hlebec istražuje vinčanicu, koja nije pismo u bukvalnom smislu, ali je predstavljala osnovu za nastanak većine svetskih pisama, direktno ili indirektno.

Da li vlast zaista opija kao rujno vino saznaje se u tekstu Aleksandra Gajovića.

Akademik Dušica Lečić Toševski je i izuzetan prevodilac dela Horhea Luisa Borhesa – izabrani prevodi su pravo literarno uživanje.

Sto godina od rođenja Dobrice Ćosića beleži Zoran Avramović, a o Ćosiću i njegovom delu dodatno u novom nastavku Razgovora između oca i ćerke, kako je zabeležila Ana Ćosić Vukić…