Dvodnevni međunarodni susret čiji je cilj da se spreči da Arktik postane novo bojište oko mineralnih bogatstava počeo je juče u Moskvi. Forum je okupio više od 400 stručnjaka iz 15 zemalja a njima će se danas priključiti i ruski premijer Vladimir Putin. Rusija, Norveška, Kanada, Danska i SAD polažu pravo na deo teritorije u artktičkom regionu, čiji resursi postaju sve dostupniji zahvaljujući dramatičnom otapanju polarnog leda. Najveća trka vodi se oko podvodne teritorije ispod grebena Lomonosov, oko čega se spore Rusija, Danska i Kanada.
Prema navodima predstavnika Kremlja za Arktik, Artura Čilingarova prevashodni cilj foruma jeste „mirna“ preraspodela arktičkih resursa na osnovu naučnih istraživanja i političkih pregovora. Ovakvi navodi su u suprotnosti sa dosadašnjim navodima koji su stizali iz Moskve da će ta zemlja ako zatreba i vojnom silom braniti svoje interese u Arktiku. U prilog tome jesu i navodi u arktičkom političkom dokumentu u kojem se izražava želja da se rasporede vojnici u arktičkoj oblasti do 2020.
Međutim, ruski ambasador u intervladinom Arktičkom savetu Anton Vasilev kaže da cilj nije militarizacija. U planu je „jačanje“ bezbednosti u oblasti, navodi Vasilev i dodaje da Rusija želi saradnju sa SAD, Kanadom i drugim arktičkim susedima.
Rusija planira da podnese peticiju verovatno 2014. UN sa naučnim dokazima kako bi svima razjasnila da je sporna teritorija prirodno proširenje ruske teritorije i da Moskva stoga ima pravo na prirodne resurse Arktika.
Za države uključene u teritorijalni spor, ključ za rešenje leži u sticanju naučnih dokaza da je greben Lomonosov podvodno produženje njihovih kontinentalnih sprudova, smatraju stručnjaci. Prema Konvenciji UN o zakonu mora, svaka priobalna država može potraživati ekskluzivna ekonomska prava na prirodne resurse na obali ili ispod mora do 200 nautičkih milja (370 kilometara) ispod njihove kopnene teritorije. Uprkos dokazima za teritorijalna prava Moskva naglašava potrebu o međunarodnoj saradnji.
Ruski stručnjak za Arktik Lev Voronkov ističe da su iskustva iz perioda hladnog rata pokazala da je potrebna saradnja. „Savremeni problem Arktika ne može rešiti nijedna zemlja sama. Stoga, smatram da smo osuđeni na saradnju, te da je svaki vid sukoba kontraproduktivan“.
Godine 2001. Moskva je predala UN zahtev koji je odbijen zbog nedostatka dokaza. Pre tri godine ruska ekspedicija postavila je titanijumsku zastavu na dnu okeana ispod Severnog pola kao simboličan gest ambicija Moskve. Kao dokaz u trci za mineralna bogatstva, Rusija je objavila da će potrošiti 64 miliona dolara na istraživanja ne bi li se slučaj dokazao. Kanada i Danska takođe su slične dokumenta predali Svetskoj organizaciji. Prošle nedelje šef kanadske diplomatije sastao se sa ruskim kolegom u Moskvi gde su razgovarali o konkurentnim potraživanjima. Kanadski predstavnik izrazio je tom prilikom uverenje da će njihova strana pobediti u slučaju. Pre dva dana Rusija i Norveška su potpisali sporazum kojim je okončana 40 godina dug spor povodom pomorske granice u Barencovom moru i Arktičkom okeanu. Kremlj navodi da su mogućnosti za eksploataciju gasa i nafte velike sa obe strane granice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
