Kremlj „spasava“ bogatstvo oligarha

Većina ruskih bogataša stekla je svoje milijarde tokom 1990-ih godina i vremena privatizacija ruske industrije, što mnogi i danas nazivaju „bezobraznim“ lopovlukom. Iz tog razloga, obični građani gotovo da ne saosećaju sa njima kada je reč o topljenju tih milijardi. S druge strane, mnogi oligarsi vode borbu za opstanak svojih carstava.

Početkom godine ruski premijer Vladimir Putin javno je ponizio jednog člana super bogatih, koji je trebalo da potpiše ugovor za nastavak dotiranja sredstava za jednu fabriku koja se bori za preživljavanje.

„Ne vidim vaš potpis. Dođite ovde i potpišite se“, obratio se tada Putin Olegu Deripaski, jednom od najbogatijih Rusa i vlasniku kompanije, čiji su dugovi procenjeni na 20 milijardi dolara.

Čini se da su mnogi oligarsi izgubili veći deo svoje moći onda kada im je omogućeno da određuju politički pejzaž zemlje tokom perioda vlasti Borisa Jeljcina, smatraju pojedini analitičari. Ipak, Maksim Kašulinski, urednik ruskog izdanja časopisa Forbs, koji godišnje objavljuje listu najbogatijih oligarha, ne misli da je nova finansijska kriza tako veliki problem za super bogate, koji su izgradili svoja carstva tokom 1990-ih. „Kriza je standardna situacija za njih. Kada se ona dogodi, neki odbrambeni mehanizmi unutar njih automatski se pale“, kaže Kašulinski. „Oligarsi postaju agresivniji i počinju da obavljaju biznis mnogo ozbiljnije nego kada je sve mirno a novac tako jeftina i dostupna stvar“. Kašulinski takođe smatra da ljudi ne bi trebalo da precene značenje incidenta između Putina i Deripaske. „Bila je to neka vrsta populizma Putina. Cilj je bio pokazati da su oligarsi pod njegovom kontrolom“, uveren je Kašulinski. „Siguran sam da bi u stvarnosti gde se pravi pregovori odvijaju daleko od TV kamera, iza scene, rezultat bio na strani Derpisake“.

Pojedini stručnjaci smatraju da tokom krize nije toliko bitna stvar koliko su milijardi izgubili biznismeni dokle god oni ne gube poslove. Ipak, mnogi oligarsi su primorani da se obrate vladi za podršku i pozajmice, a vladina pomoć obično dolazi uz uslovljavanja.

Oleg Anisimov, urednik ruskog poslovnog magazina Finans, koji takođe godišnje objavljuje listu super bogatih Rusa, ukazuje da Kremlj nije direktno davao stimulativne finansijske pakete oligarsima, već im je umesto toga obezbeđivao poslove raznih obima uz pomoć kriznih fondova. „Ne želim da govorim o tome zašto država spasava oligarhe na specifičan način. To vam je kao da radite u partnerstvu sa njima“, smatra Anisimov. „Šta uopšte znači ako oligarh bankrotira? To znači da država automatski prihvata odgovornost za stotine hiljada ljudi koji rade za njih. Treba li država da prihvati odgovornost? Ne mislim da treba“, smatra Anisimov.

U teoriji, oligarsi su sada mnogo zavisniji od Kremlja jer je država sada njihov najveći kreditor preko državnih banaka, iako Anisimov sumnja da će ih vlada spasiti od bankrota. „Ljudi iza zidina Kremlja nisu glupi. Oni razumeju pogodnosti koje imaju oligarsi jer ljudi će, ako se nešto dogodi, kriviti njih a ne vladu“. U isto vreme, mnogi krizom pogođeni bogataši su izvukli koristi i restrukturirali svoj dug prema poveriocima.

U sadašnjem ekonomskom okruženju, banke su sve više zainteresovane da povrate sredstva preuzimanjem fabrika. U međuvremenu, u proteklih nekoliko meseci cena mnogih nekretnina su porasle, ruski berzanski indeksi udvostručeni, što u stvari pogoduje okruženju oligarha. Tako da iako za trenutak deluje da su ruski milijarderi pali, oni još nisu gotovi, tvrde stručnjaci.

Izbrisano 55 imena Rusa sa Forbsove liste 2009.

Većina ruskih milijardera bori se sa posledicama finansijske krize, usled koje je čak 55 imena ruskih bogataša izbrisano sa Forbsove liste najbogatijih za 2009. Do marta 2008. Forbsova lista najbogatijih sadržavala je imena čak 87 Rusa. U periodu od februara 2008 do ove godine njihovo ukupno bogastvo palo je sa 471 milijardu dolara na 102.1 milijardu, čime je Moskva ostala bez titule milijarderske prestonice sveta. Oleg Deripaska je čini se najteže pogođen efektima krize: u 2008. bio je na devetom mestu sa bogastvom od 28 milijardi dolara ispred Romana Abramoviča koji je važio za najbogatijeg Rusa. Na novoj listi on je pao čak na 164. mesto sa bogastvom od 3.5 milijardi dolara. Bogastvo Abramoviča je prepolovljeno u odnosu na prošlu godinu te se sada procenjuje na 8.5 milijardi dolara. Na „čelu ruskog stola“ bogatih sada je Mihail Prohorov, koji je iz krize izašao sa dolarima bez dugova. Procenjuje se da je njegovo bogastvo „teško“ 9.5 milijardi dolara.