Kreni-promeni: Sporna izmena plana generalne regulacije Beograda

„Ovim izmenama se faktički dozvoljava da se škole, vrtići, zdravstvene ustanove, sportski tereni ili javne saobraćajne površine prenamene putem plana detaljne regulacije, bez izmene plana višeg reda. Time se ruši zakonom propisana hijerarhija planskih dokumenata“, navela je u saopštenju arhitekta i gradska odbornica Kreni-Promeni Angelina Jokić.

Prema njenim rečima, Zakon o planiranju i izgradnji jasno propisuje da planovi nižeg reda moraju biti usklađeni sa planovima višeg reda i da ne mogu menjati osnovnu namenu površina utvrđenu strateškim dokumentima.

„Plan generalne regulacije ima zadatak da stabilno i obavezujuće definiše namenu površina na teritoriji grada. Ako dozvolite da se ta namena menja planom nižeg reda, onda PGR prestaje da bude regulatorni okvir i postaje promenljiva kategorija“, ocenila je Jokić.

Ocenila je da se na taj način javni interes podređuje parcijalnim i tržišnim inicijativama.

„Plan detaljne regulacije, odnosno plan nižeg reda, može biti finansiran od strane privatnog investitora i to je slučaj sa većinom tih planova na teritoriji Beograda. Ovom izmenom se daje pravo privatnom investitoru da menja namene površina, odnosno da oblikuje naš grad“, rekla je Jokić.

Dodala je javne namene nisu tehničko pitanje, već prostorni preduslovi za ostvarivanje ustavnih prava građana – prava na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, socijalnu sigurnost i pristup infrastrukturi.

Time se, kako je istakla, otvara prostor za neujednačenu i diskrecionu praksu odlučivanja, što može dovesti do nestabilnosti pravnog režima prostora.

„Građani moraju da imaju sigurnost da će u njihovom naselju postojati škola, vrtić ili park. Ako se ta namena može menjati bez jasne procedure izmene osnovnog plana grada, onda dugoročna sigurnost nestaje“, kazala je Jokić.

Pokret Kreni-Promeni je podneo i primedbe na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, navodeći da on ne sagledava sistemske posledice predloženih izmena.

„U izveštaju je navedeno da prenamene objekata javnih službi nisu analizirane jer navodno ne menjaju stanje životne sredine. To je metodološki i pravno neosnovano“, kazala je Jokić.

Kako je ukazala, prenamena, na primer, škole u stambeni ili komercijalni objekat, može imati značajne posledice po gustinu izgrađenosti, saobraćajno opterećenje, komunalne sisteme, kao i dostupnost javnih usluga u određenom delu grada.

„Strateška procena mora da sagleda kumulativne i dugoročne efekte plana na nivou na kom se plan donosi. Ne može se odgovornost prebacivati na niže planove ili pojedinačne projekte“, rekla je Jokić.

Podsetila je da se u Izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu konstatuje porast temperatura i postojanje urbanih toplotnih ostrva u Beogradu, ali da se istovremeno ne analizira kako bi fleksibilizacija namene javnih površina mogla dodatno pogoršati te procese.

„Ako već znamo da grad trpi posledice klimatskih promena, onda je dužnost planera da dodatno štite javne površine, a ne da uvode mehanizme njihove lakše prenamene“, navela je Jokić.

Pokret Kreni-Promeni zahteva brisanje sporne odredbe koja omogućava prenamenu javnih površina putem planova nižeg reda i doradu Izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

„Plan generalne regulacije mora ostati stabilan regulatorni okvir, u skladu sa zakonom i javnim interesom. Strateška procena mora biti instrument zaštite životne sredine i građana, a ne formalni prilog dokumentaciji“, ocenila je Jokić.