Šta je bila tajna svojevremenih velikih uspeha kraljevačke košarke niko i nikada nije do kraja uspeo da objasni, kao što niko ne ume da objasni ni razloge njenog dugogodišnjeg tavorenja. Vreme igračkih legendi Sretena Dragojlovića, Ljubodraga Simonovića, Dragana Todorića i Vlada Divca pripada davnoj prošlosti, istom vremenu činilo se da pripadaju i veliki treneri Miki Vuković, Milovan – Kimi Bogojevići Dragan Kostić.
O Draganu Kostiću ( 55 godina ), poslednjem velikom treneru Sloge, kasnije i Igokee dugo se ništa nije znalo. Radio je u Crnoj Gori, a kao da je bio tamo negde iza sedam gora i mora. Onda se posve neočekivano u poslednjoj dekadi septembra obreo u Novom Pazaru i dosta uspešno vodi tim kroz neizvestan šampionat u Prvoj muškoj regionalnoj ligi – Grupa Zapad.
l Kakva je ovo priča sa Novim Pazarom?
– Pionirska, kakva bi bila. Godinama se ovde nije pokazivala spremnost za takvu vrstu iskoraka kako bi se klub vinuo u ligu koja odgovara renomeu grada. Sjajna stvar je što su neki mladi ljudi i entuzijasti potpomognuti političkim strukturama došli na ideju da košarku približe velikoj grupi uspešnih novopazarskih klubova. Nije ni bitno kako su se mene setili, da li je na njihovo opredeljenje uticala blizina Kraljeva, moji rezultati sa Ibrom iz Rožaja, s kojim sam za dve i po godine napravio veliki pomak, ili nešto treće. Važno je da smo za vrlo kratko vreme uspeli da pokrenemo pazarsku košarku i u rezultatskom smislu s mrtve tačke.
l Sa ekipom iz Rožaja osvežili ste crnogorski šampionat.
– Kada sam prvi put vodio tim na tribinama je bilo stotinak gledalaca, da bi posle dve godine svaku utakmicu Ibra pratilo u proseku 2,500 gledalaca. Još značajnije je da smo u najboljoj ligi Crne Gore osvojili visoko četvrto mesto. Ovo sa Pazarom nije ista priča. Igramo treći rang po kvalitetu u Srbiji. Krenuli smo bez nekog kontinuiteta, nedostajala je i ozbiljnost u radu, ali sve to polako iz utakmice u utakmicu stvaramo. Imali smo pet pobeda u nizu, pa nam se dogodio poraz u Čačku i ovaj koji nam je mnogo teško pao od Radničkog.
l Navijači su posle ubedljivog početka pomislili da vam nema ravna, tako je bilo sve do ova dva poraza. Hoće li ,,dužina klupe“ sve češće biti problem?
– U selektiranju i odabiru igrača nisam učestvovao. Možemo diskutovati o kvalitetu koji imamo, ali jedno se mora znati, ne postoji nekvalitetan tim koji može pobediti u Šapcu sa dvadeset i kojim poenom viška. Timski još nismo na nivou kakav želimo što je posledica popunjavanja ekipe novim igračima u jeku prvenstva. Nikakva sramota nije izgubiti u hramu košarke od ,,Žela“ u Čačku i od Radničkog, koji je do skora igrao važnu ulogu i u mnogo jačim takmičenjima. Naravno da nije bio prijatan ovaj poslednji poraz, kako znamo i umemo moramo da se izdignemo iz vrlo neprijatne situacije i večeras u novom derbiju u Priboju ( hala sportova 19:00 ) probamo da održimo korak sa Radničkim. Ne brinite, biće još i naših i poraza glavnih rivala. Niko u ovoj ligi nije toliko jak da ima unapred obezbeđene bodove. Takva je liga da će se prvak znati tek kada se odigraju mečevi poslednjeg kola.
l Dolaskom odličnog plejmejkera Samojlovića, pa i krilnog centra Đorđevića čini se da je ovaj tim postao mnogo ozbiljan.
– Ovo je i bez njih bio ozbiljan tim. Nisu naš najveći dobitak igrači koje pominjete, ni povratak Jelesijevića i Brunčevića, većšto sa kvalitetom Samojlovića nismo izgubili Latifovića, niti bilo kog igrača dolaskom nekog drugog. Čak smo uspeli da vratimo Numanovića, koga pet godina nigde nije bilo, a mogao bi da bude veoma dobar igrač.
l Delite drugu poziciju sa još pet ekipa. Bili ste viđeni da kao jedan od glavnih pretendenata za viši rang do tog plasmana dođete veću ovoj sezoni.
– Cilj je da se do njega stigne za dve godine, a ako to bude izvodljivo nemam ništa protiv da se to dogodi i na kraju ovog prvenstva.
l Publika vam daje bezrezervnu podršku. Tribine Pendika odavno nisu bile tako ispunjene, kao što je to slučaj sa utakmicama košarkaškog tima.
– Svaki Pazarac koji voli sport trebalo bi da se ponosi što su devetorica od dvanaestorice naših igrača iz Novog Pazara. Mnogi se ne mogu pohvaliti nekim velikim iskustvom, ali zato je zadovoljstvo raditi sa njima. Mi na svakom treningu imamo oko 20 igrača. To je slika koju svak treba da vidi, a krenuli smo i bukvalno od nule, od igračkog preko organizacionog i svakog drugog smisla. Tako nešto nije moglo ostati neprimećeno i odrazilo se na posetu naših utakmica, i to ne samo u derbijima protiv Crnokose i Radničkog, nego i na svakom drugom meču.
Poraz koji boli
Derbi 8. kola, verovatno i čitavog prvenstva pripao je posle produžetaka Kragujevčanima 78:85 ( 24:17, 18:23, 15:19, 15:13, 6:13 ). Pred preko 1000 gledalaca u Pendiku domaćin je odlično odigrao prvu četvrtinu, kao i drugu do njene same završnice. Gosti su preuzeli vođstvo na kraju treće četvrtine – 57:59. Na pet minuta pre kraja utakmice Radnički je imao činilo se nedostižnu prednost – 57:65. Onda je na 2 minuta i pet sekundi Brunčevićpogodio jedno slobodno bacanje i izjednačio na 70:70. Niko nije mogao ni da pretpostavi da će to biti i konačan rezultat regularnog dela. Iskusni sastav Radničkog produžetak je odigrao mnogo hrabrije i zasluženo odneo bodove iz Novog Pazara. Najefikasniji u timu Novog Pazara bili su Samojlovićsa 25, Jelesijevićsa 22 i Brunčevićsa 18 poena. Najbolji akter meča Kragujevčanin Lalovićpostigao je 27 poena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
