Krim za ujedinjenje sa Rusijom

U parlamentu Krima za referendum je glasalo 78 poslanika, a osam je bilo uzdržano. Prema toj odluci, na referendumu će biti ponuđena i mogućnost da Krim ostane deo Ukrajine, ali s pojačanim lokalnim nadležnostima. O odluci krimskog parlamenta juče je obavešten i ruski predsednik Vladimir Putin, rekao je u Moskvi njegov portparol, prenela Beta.

Ambasada Ukrajine u Srbiji medijima je dostavila informaciju u kojoj se navodi da je „Ruska Federacija učinila akt agresije … izvršila invaziju i napala bez objave rata teritoriju Ukrajine, sprovela vojnu okupaciju Autonomne Republike Krim“. „Potezi Ruske Federacije su čin agresije čak i ako ti potezi ili njihove posledice nisu dovoljno ozbiljni“, navedeno je u informaciji.

Ukrajinska policija izbacila je juče proruske demonstrante iz zgrade lokalne vlade u Donjecku i privela 27 osoba. Međutim, oko 100 demonstranata i dalje je blokiralo zgradu, koju su još u ponedeljak zauzeli.

Posmatrači OEBS-a koji su došli u Ukrajinu na poziv novih vlasti, sprečeni su da uđu na Krim, izjavio je juče agenciji Frans pres jedan zapadni diplomatski izvor, prenela je Beta. „Dve naoružane grupe, veoma profesionalne, sprečile su ih da uđu“, rekao je taj izvor i dodao da su posmatrači „blokirani, ali da se neće vratiti“. Tih 40 posmatrača iz 21 zemlje OEBS-a odgovorili su na zahtev Ukrajine i njihova misija na Krimu treba da traje do 12. marta.

Novoizabrani gradonačelnik Sevastopolja Aleksej Čali izjavio je juče da građani neće učestvovati na ukrajinskim predsedničkim izborima, zakazanim za 25. maj. „Sevastopolj odbija da učestvuje na izborima koje su (zemlji) nametnule nelegitimne vlasti“, rekao je Čali. On je dodao da se Sevastopolj strogo drži slova zakona, ali da želi da očuva sve ekonomske veze sa Kijevom.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk, koji je u Briselu na vanrednoj sednici šefova država i vlada EU o ukrajinskoj krizi, rekao je da Rusija mora biti „zaustavljena odmah“ i da su „ruske čizme i tenkovi neprihvatljivi u 21. veku“.

Francuski predsednik Fransoa Oland rekao je juče u Briselu da je potrebno izvršiti najveći mogući pritisak na Rusiju. Američki državni sekretar Džon Keri je posle razgovora s ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovim u Parizu u sredu uveče izjavio da je bilo „ozbiljnih i kreativnih zamisli“ za rešavanje ukrajinske krize, a javljeno je i da su nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik razmotrili „scenarije koji bi mogli dovesti do normalizacije prilika u Ukrajini“. Merkel je prethodno stavila do znanja da bi preustrojstvo Ukrajine u federalnu državu, od istočnog i zapadnog dela, moglo biti rešenje.

Šef španske diplomatije Hose Manuel Margaljo stavio je do znanja da Madrid ne želi da primeni sankcije prema Moskvi i naglasio da je „sad čas dijaloga i diplomatije“.

Kako je juče saopštilo Ministarstvo zdravlja Ukrajine, ukupno 100 ljudi poginulo je u Kijevu od 30. novembra 2013. kao posledica protesta i sukoba demonstranata i policije u ukrajinskoj prestonici. Od 18. februara, lekarsku pomoć je zbog povreda zatražilo 1.075 ljudi, od kojih je 698 hospitalizovano. Od toga broja, 216 ljudi se još uvek nalazi na bolničkom lečenju.

SAD uvode vize

Vašington – Američki predsednik Barak Obama odobrio je juče uvođenje ograničenja na izdavanje viza kao odgovor na „rusko kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine“. Obama je dekretom odobrio i zamrzavanje imovine „onih osoba koje su direktno umešane u destabilizaciju Ukrajine, uključujući i vojnu intervenciju na Krimu“, precizirao je Stejt department. EU je takođe zamrzla imovinu 18 ukrajinskih zvaničnika uključujući i svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča.