Krivične prijave kao sredstvo pritiska: Šta Vučić poručuje tužilaštvu?

Razlog predsednikovog obraćanja formalno su bili zaključci sa sednice Saveta, koja je imala dve tačke: zauzimanje stava povodom presude Suda BiH Miloradu Dodiku i stanje na Kosovu i Metohiji.

O prvoj tački Vučić je govorio skoro polovinu vremena koliko je trajala konferencija za novinare, dok o drugoj, koja je vezana za Kosovo, gotovo da nije govorio.

Drugu polovinu vremena govorio je o jučerašnjim hapšenjima i tome kako se TOK „ohrabrio“ da hapsi – neosnovano, bez dokaza i po instrukcijama „Evropljana“, pa se u nekim momentima činilo i da je ova tema bila na dnevnom redu Saveta, iako formalno nije.

„Čak i taj koji je pozivao državne organe da sprovedu hapšenja, rekao je: ‘Morate to da uradite, sve je dogovoreno sa Evropljanima.’ Imamo više svedoka za to, a biće i više krivičnih prijava napisanih, pa će morati da nam kažu koji su to Evropljani tražili da određena lica budu uhapšena“, rekao je Vučić.

Tako je predsednik praktično citirao urednika Informera Dragana Vučićevića, koji je ovo izjavio još juče, s tim što je danas Vučić dodao da za ovu tvrdnju postoje svedoci.

Nakon toga, Vučić je nastavio da brani Momirovića i Vesića, rekavši da je imao uvid u njihovo rešenje o zadržavanju, kao i da razlozi za određivanje pritvora bivšim ministrima, koje će tužilac predložiti sudu, ne postoje.

Sagovornici Danasa kažu da su izjave predsednika pritisak na tužilaštvo i pravosuđe, kao i da je Vučićev manir da javno brani osumnjičene sa kojima je u bliskim odnosima ili mu ne odgovara njihovo procesuiranje.

Lakić: Vučiću nije prvi put da brani osumnjičene

Advokat Nikola Lakić za Danas kaže da najava Vučića da planira podnošenje krivičnih prijava protiv osoba iz tužilaštva i policije koje su učestvovale u akciji lišenja slobode Tomislava Momirovića i drugih nije ništa novo u njegovom političkom delovanju.

„Radi se o osobi koja od svog dolaska na vlast 2012. godine uništava sve čega se dotakne i sada želi da uništi instituciju tužilaštva u Srbiji – a pre svega, jer se plaši sopstvenog hapšenja. Takođe, Vučićeva Srbija jedina je država na svetu u kojoj osobe koje liši slobode tužilaštvo, a kasnije ih i optuži, dobijaju političku zaštitu od predsednika države“, kaže Lakić i podseća da je Vučić napadao tužilaštvo, a branio osobu koja je optužena za proizvodnju najveće plantaže marihuane u Evropi, kao i osobe koje su otimale ljude i nelegalno rušile u Savamali.

„O takvoj državi, gde predsednik države daje politički kišobran osobama koje optužuje tužilaštvo i na taj način im pomaže u odbrani i vrši neprimereni pritisak na pravosuđe, sanjali su i Pablo Eskobar i Al Kapone – ali jedino su to doživeli oni koje danas i svih prethodnih godina štiti Aleksandar Vučić. I to pokazuje u kakvoj državi živimo“, smatra Lakić.

Advokat navodi i da je najava podnošenja krivičnih prijava protiv tužilaca odraz straha.

„Kada režim Aleksandra Vučića ima direktni obračun sa pravosuđem – i u konkretnom slučaju sa Tužilaštvom za organizovani kriminal – to pokazuje bolnu činjenicu da je strah od odgovornosti zavladao unutar režima. Ali i da je ceo režim jedna ozbiljna organizovana kriminalna grupa na čijem čelu je predsednik države. I da će, nakon smene režima, biti mnogo hapšenja za brojna nedela učinjena u prethodnom periodu“, kaže on.

Dodaje i da Vučićevo komentarisanje mogućih razloga za određivanje pritvora Momiroviću i ostalima pokazuje ozbiljno pravno neznanje – kao i kako od dobrog studenta može postati najgori pravnik u istoriji Pravnog fakulteta.

„Osim što ne razume pravne razloge za određivanje pritvora, on ne zna da su pad nadstrešnice i jučerašnja hapšenja u vezi sa finansijskim zloupotrebama na izgradnji i rekonstrukciji brze pruge Novi Sad–Kelebija dva odvojena postupka i dva različita krivična dela. Sve se u njegovoj glavi uskovitlalo, pa i ono malo pravnog znanja što je imao isparilo je u poslednje vreme od prevelikog straha da će i on jednog dana biti lišen slobode“, kaže Nikola Lakić.

Šabić: Zloupotreba instituta krivične prijave

Advokat i pravni konsultant Rodoljub Šabić kaže da mu je Vučićevo izlaganje delovalo nervozno i prilično konfuzno.

„Posebno mi je zanimljiv deo u kom najavljuje krivične prijave protiv tužioca. Krivične prijave su važan institut krivičnopravnog procesa, a ne instrument za dnevno-političke svrhe. A mi smo, nažalost, već imali izigravanje njihovog smisla – podnošenjem prijava poput one koju je Vučević podneo protiv braće Vučić, čak i Vulinovog podnošenja prijave, posredstvom saradnika, protiv samog sebe“, kaže Šabić.

On kaže i da bi predsednik trebalo da objasni za koje krivično delo će biti podnete krivične prijave protiv specijalnog tužioca.

„Zbunjujuće je i deluje vrlo neubedljivo da je razlog to što je tužilac nekom iz policije navodno rekao da je ‘sve dogovoreno sa Evropljanima’. Po Zakonu o policiji i po ZKP-u, policija je nesporno dužna da postupa po nalogu javnog tužioca, tako da mu argumenti te vrste uopšte nisu potrebni. A za ocenu naše situacije još je gore ako jesu potrebni – jer bi to značilo da policija poštuje obaveze iz naših zakona samo kad to želi ili ako je to s nekim ‘dogovoreno’“, smatra on.

Dodaje da će mnogi deo izlaganja koji se tiče Momirovića i Vesića doživeti kao pritisak na sud.

„Predsednik se otvoreno stavlja na stranu osumnjičenih i najavljuje oslobađanje. To neizbežno podseća na činjenicu da je Vesić već bio pritvaran, ali da je odmah posle Vučićeve izjave ‘on je moj drug, a ja se drugova ne odričem’, pušten“, kaže Šabić.

Šabić smatra da je, od svega onog što je Vučić prilikom KZN-a govorio, za javnost zanimljivije i dodatno zbunjujuće to što o nečemu nije govorio, iako se očekivalo.

„Konferencija za medije održana je posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. Sednica je imala dve tačke – situacija u BiH i situacija na Kosovu. Obe samo najširim tumačenjem zakona mogu spadati u nadležnost Saveta (koji je po zakonu prevashodno telo za koordinaciju rada službi bezbednosti), i njima bi trebalo da se bave Vlada i Skupština. A na dnevnom redu nije bila tačka koja svakako mora da spada u nadležnost Saveta, a o kojoj su naširoko pisali i govorili funkcioneri vlasti i provladini mediji – ‘državni udar’ koji je ‘u toku’“, kaže Šabić.