Kriza može osnažiti ultradesnicu

Štaviše, postoji šansa da će na izborima za Evropski parlament koji će biti održani naredne godine takve partije osvojiti značajan broj poslaničkih mesta, ukoliko se umerenije stranke ne „probude“ i upozore javnost na moguće posledice tog scenarija.

Britanski laburista i analitičar Glin Ford, koji je 1991. sproveo čuveno istraživanje o rasizmu i ksenofobiji, smatra da su stranke krajnje desnice i pre finansijske krize uspele da osnaže pozicije i ocenjuje da bi mogle da osvoje između 60 i 70 poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu, umesto dosadašnjih 57. On, takođe, izražava zabrinutost da bi taj broj mogao biti i veći, imajući u vidu skok stope nezaposlenosti širom Evropske unije. Ford ocenjuje da je to plodno tlo za dalji razvoj ultradesnice.

Prema njegovom mišljenju, može se napraviti razlika između „tvrdokornih“ neofašističkih grupa kao što je Britanska nacionalistička partija, i antiemigrantskih, islamofobičnih populista, poput Slobodarske stranke u Holandiji, na čelu s Gertom Vildersom, koje ipak nemaju fašističkih korena. „Podela je komplikovana jer to nisu klasične fašističke grupacije, ali predviđam da će obe vrste stranaka osnažiti pozicije“, izjavio je Ford. Britanski analitičar gaji zabrinutost da bi u narednom sazivu Evropskog parlamenta mogle da se pojave nove ultradesničarske grupe. Slične stavove izrazio je bugarski socilista i predsednik Radne grupe za nadgledanje ekstremne desnice Kristijan Vigenen koji naglašava da će otpuštanje radnika ići na ruku takvim strankama.

Grimi Ektinson, urednik britanskog lista „U potrazi za svetlošću“, tvrdi da će finansijska stagnacija osnažiti evroskepticizam. „Ljudi će okriviti domaće političare i Brisel za finansijske probleme, skok cena hrane i goriva, iako su to međunarodna pitanja“. Ovaj analitičar ocenjuje da će takva osećanja biti naročito izražena u Italiji i Austriji. Ipak, Ektinson ne očekuje da će se izmeniti situacija u Francuskoj i Nemačkoj.