Ovdašnji proizvođači džinsa i obuće i dalje u poslovnom svetu važe za majstore u svom poslu. Na domaćem i inostranom tržištu nalazi se više od pedeset robnih marki džinsa, ali je sve to nedovoljno da se povrati stari sjaj uposlenosti radne snage i proizvodnje. Džins odeća sašivena u ovom gradu prodavala se i na ulici i na čuvenoj robnoj pijaci i u buticima. Za male pare trgovalo se dobro. Nekad bilo, sada se to vreme samo pominje.
Statistički podaci su neumoljivi. Polovinom devedesetih godina, kada je ovde cvetao privatni biznis, godišnje se uvozilo 24 miliona metara teksas platna, ove godine samo 840 hiljada metara. Tih devedesetih godina skoro 500 proizvođača tržištu je isporučivalo 20 miliona farmerica, a ove godine 700 hiljada ili skoro 28 i po puta manje. Broj proizvođača se sveo na manje od dve stotine. U odnosu na devedesete godine u tekstilnoj industriji koristi se jedva 3,5 odsto kapaciteta. Analitičari razloge vide u uvozu jeftine odeće sa istoka i carinjenje po nerealno niskim osnovicama, ali i naglašavaju ulazak sive ekonomije u legalne tokove.
Ništa bolja situacija nije ni među proizvođačima obuće. Od 240 ostalo je samo 30 proizvođača. Oni su devedesetih godina proizvodili 3.100.000 pari obuće godišnje, a prema podacima za prošlu godinu proizvodnja je manja za devet puta i za toliko je smanjen broj zaposlenih. U odnosu na devedesete proizvodni kapaciteti u ovoj delatnosti koriste se samo 1,6 odsto. Ovakav pad proizvodnje zatno je smanjio i promet na čuvenoj robnoj pijaci u Novom Pazaru. Nekada je na mesečnom nivou bio 10,3 miliona evra, a prošle godine sveo se, prema procenama analitičara, na 35 hiljada evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
