U uzavreloj atmosferi na atinskoj političkoj i društvenoj sceni, svaki dan donosi nove izazove. Vodeći grčki dnevni listovi krcati su naslovima kao što su: „Jeftin krompir“, „Kopije lekova“ i „Izbori na pragu“. Najveću tražnju u ekonomski i politički razorenom društvu poslednjih nedelja ima krompir.
Na inicijativu jedne dobrotvorne organizacije iz severne Grčke (pokrajina Pieria) koja je direktno od proizvođača naručila krompir (tako izbegavajući velike marže trgovaca), na atinskim ulicama i po okolnim mestima je za samo dva dana prodato preko pedeset tona krompira po ceni od 28 centi za kilogram, što je za gotovo četrdeset odsto jeftinije od uobičajenih cena u supermarketima i na zelenim pijacama. Atinjani nisu skrivali zadovoljstvo što su dobili priliku da, upisujući se na liste u svojim opštinama, olakšaju svojim porodicama krizu kakva se ne pamti od dolaska vojne hunte na vlast 1967.
Pokret za krompir, kako ga groteskno nazivaju Grci, dobija na zamahu. Sve više poljoprivrednika planira da na ulicama, iz kamiona, bez ikakvih posrednika i velikih marži plasira svoje proizvode – masline, maslinovo ulje, čak i mladu jagnjetinu, koja ima mitski značaj, posebno pred Uskrs.
Poremećaji se najavljuju i na tržištu farmaceutskih proizvoda. Do nedavno su na grčkom tržištu prodavani uvozni i domaći lekovi koji su od tri do pet puta skuplji nego u drugim zemljama EU. Međutim, državna agencija za lekove (EOF) odlučila je da interveniše davanjem saglasnosti da se u prodaji nađu kopije lekova, istog generičkog sastava, ali po višestruko nižoj ceni. Na taj način omogućeno je socijalno najugroženijim građanima da barem osnovne lekove nabavljaju po povoljnijim uslovima. Drama ne bi bila potpuna da kroz zaglušujuću medijsku kampanju nisu vrisnule velike farmaceutske kompanije, koje zbog gubitka basnoslovnih zarada s jedne strane zapomažu i najavljuju nove gubitke, a s druge prete nestašicama, smanjivanjem plata i novim talasom otpuštanja.
Iako Grci baštine helensku tradiciju i vole da o svojoj zemlji govore kao o „najstarijoj demokratiji“, gotovo tri četvrtine punoletnih građana tvrdi da je politički sistem potpuno devastiran, nefunkcionalan i na izdisaju. Političke partije bez ikakve sumnje, u očima građana, predstavljaju osnovni uzrok krize.
Pred najavljene izbore za kraj aprila ili početak maja, stranke sprovode poslednja pregrupisavanja. Najvažniji događaj je predstojeći izbor novog lidera Pasoka, pošto je Jorgos Papandreu, izmučen i oslabljen unutrašnjim borbama i borbama sa evropskim partnerima, doneo neopozivu odluku da se povuče. Javnost daje prednost nepopularnom Evangelosu Venizelosu koji, kao ministar finansija, predstavlja poslednji stub odbrane grčkog finansijskog, a sve češće i teritorijalnog integriteta. Provokativnu ideju o ustupanju grčkih ostrva Turskoj, u zamenu za novu tranšu pomoći EU, odbacio je na najoštriji način i time na svoju stranu privukao veliki broj pristalica.
Politička scena će uskoro biti bogatija za dve stranke. Bivši poslanik Nove demokratije Panos Kamenos i bivša poslanica Pasoka Luka Kaceli, koji su izbačeni iz svojih partija jer su odbili da glasaju za drastične mere štednje, odlučili su da ne odustanu od politike. Oboje osnivaju nove partije, najavljuju trijumf na izborima i, naravno, predviđaju opšti prosperitet nakon toga.
Konfuziji doprinosi nepremostiva razlika između dve struje u Novoj demokratiji, koje su se razišle povodom mogućih postizbornih koalicija. Zagovornike široke Vlade nacionalnog spasa sa Pasokom oštro napadaju pristalice levičarske koalicije, optužujući ih za izdaju ideja socijalne pravde. Svežinu u tmurnom političkom životu predstavlja uspon Demokratske levice, koja podršku i nove simpatizere pronalazi među uticajnim umetnicima. Analitičari u tom usponu i vrtoglavom padu dve vodeće partije vide nedvosmislenu potvrdu teorije da je postojeći sistem sa dve jake partije istrošen i prevaziđen.
Dok se predizborna trka zahuktava, građani su zaokupljeni brigom kako da prežive i sve manje pažnju javnosti privlače jalove političke igre. Beleži se opšti pad rejtinga dosadašnjih najuticajnijih partija. Nova demokratija ne prelazi 22 odsto podrške, Demokratska levica je prati sa šest odsto zaostatka, a nekada vladajući Pasok beleži istorijski minimum sa podrškom od 11 odsto. Radikalna levica Siriza narasla je na čak 10 odsto.
Nedavno je na snagu stupio zakon koji je minimalnu zaradu spustio na 582 evra, a pomoć nezaposlenima na 359 evra. Poslodavcima su data veća prava, tako će moći da, bez ikakvog prethodnog upozorenja, zaposlenima smanjuju zaradu do četvrtine plate, u odnosu na nekadašnjih 14 odsto.
Za početak maja u Atini se priprema nekoliko velikih pozorišnih predstava, za koje će umesto ulaznica građani donositi pirinač, testenine i krompir, kao pomoć najugroženijim sunarodnicima.
Grčki spin doktori, kao i oni u Srbiji, u nedostatku konkretnih rezultata, sve radije lansiraju efektne slogane i kampanje. Najnoviji u nizu „Keep walking, Greece!“ izaziva samo podsmeh i ljutnju. Stavros Kazancakis, mudri starac i rođak nesuđenog grčkog Nobelovca kroz osmeh kaže: „Pa, i teturanje je nekakav hod, zar ne“?
Potpuni pesimizam
Da građani ne bi razmišljali o činjenici da je nezaposlenost dostigla 20 odsto, vladari medijskog prostora u Grčkoj podižu posustali moral pričom o novih 150 milijardi evra pomoći privredi, koju „zli jezici“ nazivaju nepostojećom. Jedna od retkih stvari oko kojih je ujedinjeno javno mnjenje je da će veći deo tog novca, ako ga uopšte i bude, završiti u džepovima političke elite i nekoliko oligarhijskih porodica. Čak i manevar sa odlaganjem plaćanja nagomilanih poreskih obaveza za period nakon izbora, ne daje rezultate. Potpuni pesimizam potkrepljuje i rezultat ankete, koja je obuhvatila pet hiljada građana, da više od 95 odsto stanovništva ne veruje u skoriji oporavak Grčke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
