Na šest kilometara udaljenosti od Novog Pazara nalazi se Deževa, jedno od najnaseljenijih mesta u neposrednoj blizini ovog grada. Njegovi meštani mahom se bave zemljoradnjom. Oku putnika namernika ne mogu da promaknu nepregledni voćnjaci.
Skoro da nema površine iznad koje se ne uzdižu šljiva i jabuka. Nije ni čudo što je rakija šljivovica iz ovog kraja nadaleko čuvena. Kad dođete u Deževu prvo što primetite je zgrada osnovne škole. Za razliku od mnogih seoskih krajeva u našoj zemlji, ovde sve vrvi od đaka. Po izgledu kuća deževskih domaćina moglo bi se zaključiti da ovde od svog rada može sasvim pristojno da se živi. Međutim, ako zakoračite u prostor udaljen samo par stotina metara od glavnog asfaltnog puta naizmenično ćete nailazite na sjaj i očaj. Kao da su se na tim mestima sudarile dve civilizacijske epohe. Bogatiji Novopazarci, kupujući zemlju, smestili su u ovom pitomom kraju svoje „vile“ i vikendice. Jedna kuća u neposrednoj blizini škole ne može a da ne ostane neprimećena. Napukli unutrašnji i spoljašnji zidovi jasno govore da je izgrađena polovinom prošlog veka. To je oronulo ognjište porodice Radanović, u kojem žive tri generacije- baba, deda, majka i on, glavni junak naše priče, 16- godišnji atletičar Novog Pazara Nenad Radanović. Majka nema posao, otac koji živi nekoliko stotina metara udaljen od njih, u isto tako teškim uslovima, radi za nadnicu. Nešto malo njegovog i novca od dedine penzije, završi i u Nenadovim džepovima. On, tih i skroman, zadovoljan i sa tim što ima. Pretprošle godine ovaj dečak proglašen je za sportsku nadu Novog Pazara. Usledio je potom jedan kraći period krize rezultata, da bi početkom ove godine najavio povratak uspesima iz 2008. godine.
Mnogo je bivših i sadašnjih šampiona koji su prve atletske korake učili kod Rifata Zilkića. Veliki stručnjak nikada ne govori kurtoazno, o Radanoviću, kaže: „Skoro neverovatne rezultate postizao je kao pionir. Njegov najveći kvalitet je u tome što su ta vremena bila nedostižna i za tadašnje juniore. Trčao je 800 metara ispod dva minuta, 1500 za 4:04,00. Sve to ostvareno je sa jako malo treninga. To pokazuje da ima urođenu brzinu i izdržljivost. Vreme je za nove uspehe. Verujem da bi ovo mogla da bude njegova sezona“.
U dosadašnjoj kratkoj Radanovićevoj atletskoj priči bilo je značajnih rezultata. Nabrojaćemo samo one najbitnije, koji su ga i promovisali u sportsku nadu grada. Osvojio je titule prvaka Srbije za pionire i juniore, pobeđivao na krosevima RTS, uličnim trkama. Ipak, njegov najznačajniji rezultat nije mu doneo medalju. Pre dve godine na Balkanskom prvenstvu za mlađe juniore u Baru, i pored toga što je nastupio kao pionir, osvojio je peto mesto sa odličnim rezultatom- 4: 08, 72.
Svakog jutra meštani ranoranioci mogu ga sresti u sedam sati pored terminala u Deževi, gde očekuje autobus za Novi Pazar. Dogodi se, ali retko, i da stopira, da ga poneki vozač prepozna i prebaci do grada. U letnjim danima zna da do Novog Pazara dođe biciklom. Još se nije odlučio na avanturu da istrči šest kilometara u jednom pravcu. Ne bi mu ni to predstavljalo neki poseban problem. Ko zna kako bi u tom slučaju, ako sazna, reagovao trener. Učenik Srednje turističke škole u Novom Pazaru tek u večernjim satima stiže kući. U školskoj torbi pored svezaka i knjiga mesto mora da se nađe i za sportsku opremu. Završetak školskih časova, za njega, znači početak atletskog treninga. Trener Zilkić za svog mladog učenika kaže da je jako ambiciozan, savestan, ozbiljan i hrabar. „Veliki je problem to što živi daleko od grada. Mnogo napora iziskuju njegove dnevne obaveze. Međutim, on nikad ne izostaje sa duplog dnevnog treninga. Sportski direktor našeg kluba Edin Zuković najavio je da će pokušati u narednom periodu da reši problem njegovog stanovanja. Ako bude postojala mogućnost da se obezbedi soba u hotelu „Vrbak“, u kojoj bi mogao da prenoći u danima treninga, rešili bi veliki problem“, dodaje Zilkić.
Retka su deca koju atletika pri prvom susretu sa njom osvoji. Nije to bio slučaj ni sa Radanovićem. Ništa neobično, rano je zavoleo fudbal. „Pet godina sam trenirao taj sport. Počeo sam u FK ,“Jošanica“, kod trenera Radojice Milojevića. Igrao sam zadnjeg veznog fudbalera. Nekako u isto vreme pobeđivao sam na školskim krosevima. Jedno vreme uporedo sam vežbao oba sporta. Tako se dogodilo da istog dana imam trku u Beogradu, ali i da moj tim igra prvenstvenu fudbalsku utakmicu. Otišao sam u naš glavni grad. Kasnije su mi pričali da su na tom meču prisutni bili menadžeri koji rade za Crvenu zvezdu, i da su došli da me gledaju. To je priča koju sam čuo. Međutim, nisam zažalio zbog toga. Atletika nije toliko popularna kao fudbal, i mnogo je teže u njoj doći do vrha, ali ni u čemu što radim ne zadovoljavam se prosekom“, reče Radanović.
Njegov atletski put bio bi daleko jednostavniji da je materijalna porodična situacija stabilnija. Za sada jedini koji su voljni da mu pomognu su vlasnici „Golija transporta“, Goran Jolović i Dane Nićiforović. Od njih dobija mesečnu stipendiju od 4000 dinara i obezbeđenu sporsku opremu.
U ovu sezonu Nenad je ušao pobedom na Svetosavskoj uličnoj trci u Valjevu. Neko ko je već trčao 800 metara ispod dva minuta ( 1 : 59, 13 ) i 1500 metara za ( 4 : 04, 00 ) sasvim opravdano mašta da domaćim titulama pridoda učešća na svetskim i evropskim takmičenjima. Njih će i ove godine biti. Svi juniori sveta juriće vizu za Prve Olimpijske igre mladih, čiji je domaćin Singapur. Obezbediti odlazak u Aziju i njegov je najveći ovogodišnji cilj. Do njega se neće lako doći. Potrebno je, pre svega, biti najbolji u zemlji. Trenutno Radanović ima bolji rezultat od jedinog ozbiljnog protivnika, Užičanina Nemanje Kojića. Ali to je samo prva stepenica koju treba preskočiti na tom putu. Sledeća je Moskva. U prestonici Rusije održaće se poslednji i najteži ispit, evropske kvalifikacije za Olimpijadu. Mesta u avionu za Singapur biće samo za četvoricu najboljih predstavnika starog kontinenta. „Nadam se da ću stići do Moskve. Onda je sve moguće, pa i to da osvojim jedno od prva četiri mesta. Koliko mi je poznato trčaće se umesto 1500, 1000 metara. Ko zna, možda meni u ovom trenutku najviše i leži ta dužina. Odlazak na Olimpijadu bio bi mi veliki podstrek za sledeće trke“, smešeći se reče Radanović.
Kao i svaki atletičar i Nenad, o svom sportu najviše govori kroz brojke. „Bilo bi lepo kad bi ove godine istrčao 800 metara ispod 1 : 55, 00, a 1500 za manje od 3 : 55, 00. Posle takvih rezultata mogao bih već da razmišljam i plodnoj seniorskoj karijeri“, kaže. O svom treneru Zilkiću pun je hvale. „Znam šta znači ime Rifata Zilkića u našem sportu. Veliki je trener. Ne kažem to da bi mu se dodvorio, da bi me još više voleo. Ne prolazi to kod njega. On ceni i priznaje samo rad. Zato je imao i ima rezultate sa atletičarima koje vodi. Prezadovoljan sam saradnjom sa najboljim trenerom u zemlji za srednje i duge pruge. Uz njegovu podršku ništa nije nemoguće“, u jednom dahu izgovori mlađani Radanović.
Tako govori dečko koji još uvek nije prepoznatljivo lice Novog Pazara. Za sada o njemu najviše znaju komšije, meštani Deževe i drugovi iz škole. Poznato im je kad, gde i koju je medalju osvojio, prevashodno zbog toga što novopazarski mediji, s razlogom, dosta prostora poklanjaju atletici. O vrednostima njegovih rezultata još uvek nisu dovoljno upoznati. Nije neskroman kad kaže da se ne zadovoljava ličnim poznanstvom sa najboljim srpskim atletičarima u njegovim disciplinama, Goranom Navom i Mirkom Petrovićem. Jednog dana biti bolji od njih je realna želja. Prva maštanja bila su vezana za fudbal i omiljeni klub Crvenu zvezdu. Zamišljao je sebe u ulozi svog idola Nemanje Vidića. Kako od toga ničega neće biti, zadovoljio bi se da bude naslednik Darka Radomirovića. Nikada ga nije gledao, ali zna koliko je bio veliki, zna da je i njega trenirao Rifat Zilkić, i da su zajedno stigli i do Olimpijskih igara u Sidneju. Ništa ne bi imao protiv da se ta priča ponovi, ovoga puta sa njim u glavnoj ulozi. Kako iz svoje Deževe, za sada, nije stigao dalje od Srbije i Crne Gore, lepo bi bilo da ovog leta krene na jedan atletski put oko sveta. Za početak dovoljno bi bilo osetiti tartan Moskve i Singapura. Za nešto više možda je prerano. Mada, mnogi su kad se to od njih najmanje očekivalo dotakli na prvi pogled nedostižne visine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
