U ovom trenutku najpoznatiji novopazarski sportisti koji žive i sportom se bave u Srbiji su atletičarka Amela Terzić i fudbaler Enver Alivodić. Tipovalo se na mnoge da bi mogli da se pridruže tom tandemu, najmanje na 22 – godišnjeg ( rođen 30.09. 1991 ) atletičara Jasmina Ljajića neočekivanog prvaka Balkana sa poslednjeg šampionata u bugarskom gradu Stara Zagora na distanci od 3000 metara.
Nikako se ne sme potisnuti u zaborav da je Balkan bio i još uvek je atletska velesila. Taj trijumf omogućio mu je da se u nedelju nađe u reprezentaciji našeg poluostrva na izuzetno jakom osmomeču u Valensu gde će se timu Balkana pridružiti i domaćin Francuska, SAD, Rusija, Nemačka, Italija, Kuba i reprezentacija Skandinavije. Ljajić će prekosutra trčati 1500 metara.
Ove godine mladi Novopazarac je prosto eksplodirao i najzad izašao iz senke svoje dugogodišnje devojke i naše najbolje atletičarke na srednjim prugama Amele Terzić. Jedno drugom su najveća podrška. Retka su takmičenja na kojima nisu zajedno, jedno od takvih bilo je nedavno Svetsko prvenstvo u Moskvi koje je Ljajić pratio putem televizije. „Nisam bio jedini koji je verovao da u Moskvi može daleko da dogura, zašto ne i do finala. Priznajem, potajno sam priželjkivao i medalju. Pribojavao sam se jedino da ne uspe na vreme da se aklimatizuje na tamošnje vremenske uslove što se i dogodilo. Svi pokazatelji sa treninga su najavljivali rezultat oko četiri minuta. Sa tim vremenom podeljene su sve medalje u Moskvi. Znam Amelu, neće se to uopšte odraziti na njene buduće rezultate. Poslužili je zdravlje već naredne godine biće ona na pobedničkom postolju u Cirihu na Evropskom prvenstvu“, samouvereno govori Jasmin o Ameli. Nastavlja u istom stilu. „Po rezultatima koje ima nekoliko nivoa je iznad mene, svetska je klasa a to se ne odražava na njeno ponašanje. Nije sebična. Da vam je samo videti kako tokom takmičenja bodri klupske i reprezentativne drugove i drugarice. Što se tiče njenih trka svaku preživljavam vrlo emotivno, moglo bi se reći da za razliku od nje ne umem u potpunosti da iskažem ni radost ni tugu onako kako to ona to čini kada ja trčim. Istina je da vrlo pozitivno utiče na mene, što se i vidi iz rezultata. Primera radi, ako pre mog nastupa ona pobedi u njenoj trci to me baš podigne i ulije neku dodatnu snagu pa imam osećaj da mogu da dam 200 odsto od svojih mogućnosti“, kaže Ljajić.
O svom podvigu u Staroj Zagori trezveno i sa ponosom govori: ,,Kada sam dan ranije osvojio 7. mesto na 1500 metara sa odličnim rezultatom 3:48,15 znao sam da neću imati limit na duplo dužoj stazi. Nisam imao tremu, iako su pored mene bili Sulejman Bekmezi iz Turske, Rumun Zaizan, Bugarun Jolo svi sa daleko boljim rezultatima od mog, pa Hrvat Goran Grdenić i čitav niz sjajnih atletičara. Svaki detalj trke pamtim, posebno poslednjih 300 metara kada Zaizan ulazi sa prednošću od 7,8 metara, a to su situacije koje najviše volim. Krenuo sam u finiš i sustigao ga na 50 metara od cilja. Mislim da tako nešto nije očekivao. Bila je to trka mog života ( lični rekord 8:12,36 ). Ne može svako da bude prvak Balkana. Kad fizički ojačam biće još ovakvih i boljih trka“, priseća se zlatnog momenta svoje karijere momak rođen u selu Buče na krajnjem jugozapadu novopazarske opštine u blizini Duge Poljane, koji je sa porodicom od 1992 – 1999. godine živeo u Berlinu.
Žali Ljajić što na prvenstvu Evrope za mlađe seniore u Tampereu nije izdržao u istom tempu sve vreme trke na 10.000 metara. „Taktički sam pogrešio, ali to loše iskustvo samo mi je pomoglo u Staroj Zagori. Do petog kilometra pratio sam svaku promenu ritma. Držao sam se isključivo sjajnog Španca Gabrijela Navara. Verovao sam da će me on budem li mu što duže vremena disao za vratom dovesti do jedne od medalja. Navaro voli da diktira tempo, u Tampereu je pribegao triku koji nisam razumeo i to me je stajalo boljeg plasmana. Iznenada je u jednom trenutku propustio sve trkače i ostao na samom začelju kolone. Mislio sam da je precenio svoje mogućnosti, a on je samo tražio kratki predah. Sledeću promenu ritma više nisam mogao da pratim, a Navaro je u velikom stilu osvojio zlato“, govori Ljajić o trci sa ovogodišnjeg šampionata Evrope za mlađe seniore u kojoj je zauzeo 15. mesto.
Atletika odavno ponosno nosi titulu kraljice sportova, a lepotica kraljice sportova oduvek je bila distanca od 1500 metara. Otuda i ne čudi što i Ljajić rado trči ovu disciplinu. „Volim 1500 metara zato što od vas traži agresivnost i stalno,,uključen“ mozak tokom tih nešto više od 3,5 minuta. Želim da trčim i 800 i 5000 metara, iako su to dve potpuno različite discipline. Osamsto metara je izazov, zato što je izuzetno brza trka i želim da vidim koje su granice mog organizma. Voleo bih da znam koliko bi mogao da idem drugih 400 metara u kojima finiš dolazi do izražaja. Za šampionat Evrope naredne godine na 5000 metara norma je 13:42,00, mislim da sam blizu da uskoro istrčim 13:45,00 i to će mi biti jedan od važnijih ciljeva u skorijoj budućnosti. Možda se to dogodi na stazi koju zbog svoje brzine najviše volim da trčim, onoj u Sremskoj Mitrovici. Već 10.000 metara je sušta suprotnost. Za uspeh na toj distanci neophodno je posedovati izdržljivost u kombinaciji sa strpljenjem. Ove godine postao sam seniorski državni prvak na 10 km i na najbolji način pokazao kako kombinujem ove dve kategorije bez kojih je nezamisliv uspeh u trčanju na srednjim i dugim prugama“, s ponosom ističe Ljajić.
Jasmin ima mnogo dobrih prijatelja kako u klubu tako i u reprezentaciji. Uveren je da će njegov klupski drug Nenad Radanović uskoro imati ozbiljne rezultate: „Dugo se borio sa povredom, ima izuzetne fizičke predispozicije i preostaje da radi na izdržljivosti i onda će biti vrlo moćan. Opasnog konkurenta narednih godina u našoj zemlji mogao bih imati u 19 – godišnjem Beograđaninu Nikoli Bursaću. Za sada sam bolji, ove godine od 6 trka pet je pripalo meni. Što se tiče atletičara koji nisi iz Novog Pazara izdvajam prijateljstvo sa najboljim našim trkačem na 110 metara sa preponama, zvezdašom Milanom Ristićem.
Završio medresu
Jasmin Ljajić je omiljen među reprezentativnim kolegama. Završio je Novopazarsku medresu, muslimansku versku školu i bilo gde da se nalazi nikad ne zaboravi da obavi sve islamske obrede. „Razgovaram sa kolegama iz državnog tima o sličnosti i razlikama dve religije. Posebno je zanimljiv Goran Obradović, trener Ivane Španović, sjajan i radoznao čovek. Na neki način sam ga edukovao kada je islam u pitanju, slična situacija je i sa trenerima Gajićem i Nidžovićem. U reprezentaciji je sjajna atmosfera, stoga rezultati postignutu na Svetskom prvenstvu u Moskvi nisu nikakva slučajnost“, kaže Ljajić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
