Kultureme na filmske i rokenrol teme

Autorovo dugogodišnje proučavanje fenomena popularne kulture može se sagledati u kontekstu njegovog celokupnog stvaralačkog opusa u koji, između ostalih, spadaju i neka ranije objavljena dela – Filmska komunikacija, Odiseja filma, Rok kultura, Ogledi o popularnom…

Samim naslovom svoga dela autor nas obaveštava o njegovom sadržaju kojim je obuhvaćen period u kome je pop kultura doživela svoj veliki procvat.

Radi se o vremenu koje je neke stare vrednosti poništilo, neke nove promovisalo, a razliku između tzv. visoke i popularne kulture skoro izbrisalo.

Knjiga sadrži deset kulturema, to jest sociološko-estetičkih eseja, smeštenih u tri poglavlja pod naslovima Estetika i tržište popularnih umetnosti, Vudi i filmski kauboji i Muzički kaleidoskop: Bitlsi i jugo-rokeri.

Njen integralni deo čini i apendiks naslovljen kao Stvaralačka invencija i kič egzistencija u vremenu popularnih formi umetnosti, koji je posvećen stvaralaštvu Ratka Božovića, poznatog kulturologa i humaniste.

Prvi, uvodni deo knjige zaslužuje preporuku kao dobra polazna osnova svima onima koji se žele informisati o načinu na koji je izvršena tranzicija popularne kulture iz potrošačkog u hiperpotrošačko društvo, a u okviru koje se rok preobratio od muzike pobune do tržišnog artikla.

Božilović nas svojevrsnim flešbekom u drugom delu vraća u XX vek, u kulturu klasičnih holivudskih filmova, pre svega vesterna Džona Forda, Hauarda Hoksa i Bada Betikera i serioznih komedija neponovljivog Vudija Alena.

Autor najpre vrši minucioznu i vrlo sadržajnu analizu umetničkog stvaralaštva Vudija Alena, osvrćući se na veliki broj njegovih filmova.

Čitav filmski opus slavnog američkog sineaste Božilović naziva postmodernim egzistencijalizmom.

U filmskom delu ove po mnogo čemu izuzetne knjige razmatraju se i danas pomalo zaboravljene teme koje se tiču nekad veoma popularnog holivudskog vesterna.

U tom smislu Božilović obrađuje dva problema: Estetika i ideologija klasičnog holivudskog vesterna (1940-1970) i Holivudski vestern u socijalističkoj Jugoslaviji – recepcija i produkcija.

Sem sociološkog pristupa klasičnom američkom vesternu, autor neguje i filmološku analizu, koja zahteva da se filmovi sagledaju iz njihove unutrašnje, estetske strukture.

Značajno je i to što on uz eksplikaciju problematike vesterna vrši i egzemplifikaciju svojih teorijskih stavova, pozivajući se na veliki broj dela ovog popularnog žanra filmske umetnosti.

U trećem delu knjige noseći naslov je bez sumnje Anticipacija postmodernih umetničkih praksi u popularnoj kulturi: Bitlsi.

Šetnja kroz stvaralaštvo najveće i najpopularnije rok grupe na svetu razrešava mnoge dileme koje se tiču mesta i statusa pop kulture u društvu XX veka.

Autor, uz pomoć koautora ovog teksta Miloša Tasića, nalazi postmoderne elemente u pesmama Bitlsa, analizujući posebno dva albuma: Sgt Pepper’s Lonely Hearts Club Band i The Beatles (koji je po boji omota poznat kao beli album).

U vezi sa tim Božilović u tekstovima koji slede obrađuje odnos rokenrola i određenih potkulturnih stilova, da bi se u dva poslednja naslova osvrnuo na sociologiju jugoslovenskog rokenrola 1960-ih, subverziju, moralnu paniku, cenzuru i kulturu sećanja na jugo-rok.

Jugoslavija je u viđenju autora predstavljena kao svojevrsna pop-kulturna zajednica, otvorena za prijem kulturnih novotarija sa Zapada, ali sposobna da pop kulturi udahne i svoj autentični jugo-zvuk.

Nikola Božilović svojom novom knjigom pokazuje kako je socijalističko društvo preko rokenrola uspelo da premosti ogromne političke razlike i bez ikakve rezerve prihvati kulturu zapadnog kapitalističkog sveta.

Iako pisana visokoprofesionalnim stilom, ova knjiga je pristupačna i čitaocima koji nisu uskostručno, to jest sociološki profilisani.

Uz mnoštvo ponuđenih analitičkih perspektiva, korisnih informacija i lucidnih primera, ona predstavlja užitak svim zaljubljenicima u film i/li rokenrol i daje priliku da ove fenomene upoznaju dvostruko: iznutra, iz njihove formalno-estetske strukture i kontekstualno, iz sociološke perspektive.

Autorka je profesorka na Univerzitetu u Nišu