Bivši poljski predsednik Aleksandar Kvašnjevski snažno je juče apelovao u intervjuu poljskim medijima da Evropska unija ne zaustavlja dalja proširenja, pre svega na balkanske zemlje i Ukrajinu, premda se sada čini da su Poljska i druge nove članice u Uniju ušle u poslednjem trenutku. „Unija koja se prostire na takve zemlje kao što je Hrvatska i druge balkanske zemlje to će biti velika stvar.
To je više od 50 miliona ljudi koji su neobično strateški razmešteni, sa ogromnim potencijalom“, naveo je u intervjuu poljskoj agenciji PAP Kvašnjevski, kao prvi argument u prilog proširenju.
Drugi argument bivšeg poljskog predsednika jeste taj da je Unija pokazala tokom svog trajanja da se u okviru nje zahvaljujući poštovanju istih standarda demokratije, ljudskih prava, prava manjina, mogu rešiti dugo gomilani etnički sukobi. „Mislim da ako želimo ozbiljno da razgovaramo o rešenju problema Kosova ili tenzija na Balkanu, u Makedoniji, Srbiji, Albaniji, ta evropska perspektiva će hladiti i eliminisati puno tih tenzija“, kazao je Kvašnjevski.
Poljska i druge postkomunističke nove članice ušle su u Evropsku uniju u poslednjem trenutku, jer bi u uslovima ekonomske krize sada teško bilo proširenje, ocenio je ipak bivši poljski predsednik. „Iz perspektive tih pet godina ulazak u EU je utoliko značajniji što kada bi hteli da danas u uslovima ekonomske krize proširujemo EU imali bismo mnogo više teškoća“, kazao je Kvašnjevski. Veliko proširenje 2004, zatim ulazak Rumunije i Bugarske 2007, po njegovim rečima, obavljeni su „u poslednjem trenutku“. Iako se energično zalaže za skoro proširenje na Balkan i traži za projekat proširenja jednako energičnu i snažnu podršku u Evropi, Kvašnjevski je ipak rekao da, kada racionalno pogleda, mnogi faktori udaljuju sledeći skori prijem novih članica. „Kriza je i danas niko neće doneti odluku o proširenju, a da ne gleda na troškove i probleme u tom kontekstu“, kazao je bivši poljski predsednik. Kao sledeće faktore koji udaljavaju potrebno proširenje na balkanske zemlje Kvašnjevski je naveo „renacionalizaciju politike“, posebno u velikim starim članicama, kada se više vodi računa o sebi nego što se misli evropski, a takođe, kako je kazao, „logični“ umor od proširenja. „Kao četvrto, zemlje koje imaju ambicije da uđu u Evropsku uniju su dosta nestabilne. U Ukrajini i balkanskim zemljama ta stabilnost je još pod znakom pitanja“, upozorio je Kvašnjevski u intervjuu agenciji PAP.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
