Lazarevčani oduševili publiku

Srbin Aca Šumadinac tridesetak godina nakon rata saznaje da je njegova kovačnica bila samo njegova, da njegova žena nije bila samo njegova i da njegov sin nije uopšte njegov. Razočaran i besan, odlazi u jednu bavarsku kovačnicu, gde je kovao dok je bio u logoru, da vidi da nije sin nemačkog kovača Petera Šmita, vlasnika kovačnice, koji je za vreme rata bio na ruskom frontu, možda njegov sin. Ovako počinje zavrzlama u „Kovačima“, koja će, zbog više nego zanimljivog teksta i režije, brojnih zapleta i raspleta, izvanredne glumačke ekipe i originalne kostimografije, držati pažnju publike do poslednje scene u komadu.

– Predstava ima dug pozorišni život i na repertoaru je od decembra 2006. godine, kada je premijerno izvedena u Lazarevcu. „Kovači“ su u Novoj Varoši doživeli 37 izvođenje, a pre novovarške, inače pozorišno negovane publike, ovaj komad ljubitelji ove vrste umetnosti imali su prilike da pogledaju i u mnogim drugim gradovima širom Srbije, Bosne, Crne Gore, čak i Nemačke, kaže Zoran Belošević, glumac i reditelj predstave, koji potpisuje kompletan pozorišni projekat, a u kome kao glumci učestvuju i Aleksandar Karić, Ivana Nedeljković i Darko Bjeković. Belošević je u izjavi za naš list najavio da bi lazarevački PULS teatar uskoro mogao ponovo da gostuje u gradu podno Zlatara, sa predstavom „Hasanaginica“, koju su odlično prihvatili i publika i pozorišna kritika, a da bi „Kovači“ bili ponovo izvedeni, ali na negde na otvorenom, kako bi je videlo što više ljubitelja pozorišta.

– I ovo i eventualno naredno gostovanje u vašem gradu je skroman doprinos lazarevačkog teatra u decentralizaciji kulture i pozorišta, jer poguban uticaj „beogradizacije“ na svojoj koži osećamo i mi kao jedna od opština srpske prestonice, a mogu da zamislim kakva je situacija u malim sredinama u kojima su brojna amaterska pozorišta ugašena ili stidljivo deluju negde na marginama kulturnih dešavanja, ističe Belošević.

Profesionalni PULS teatar, inače, na pozorišnoj sceni uspešno traje još od 1998. godine kada je predstava „Sirano“ premijerno izvedena kao prvi postavljena pozorišni poduhvat na repertoaru lazarevačkog pozorišta. Od tada do danas, ovaj ansambl uradio je petnaestak što pozorišnih ostvarenja za odrasle, što dečijih predstava, za koje su osvojili osam nagrada i priznanja, među kojima se ističu: nagrada publike na Međunarodnom festivalu lutkarskih pozorišta, priznanje za doprinos pozorišnoj umetnosti na Vršačkoj pozorišnoj jeseni, Vidovdanska nagrada opštine Lazarevac, Srpske pravoslavne crkve – šumadijske eparhije, kao i brojne nagrade za glumačka ostvarenja, scenografiju, režiju i rekvizite. Predstave po kojima ih publika i stručna javnost pamte su, osim „Hasanaginice“ i „Kovača“, „Frizer ćelave pevačice“, „Ludi od ljubavi“, „Pomoranžina kora“, „Crno jagnje“, „Ukokan od muža“, „San letnje noći“, „Sastanak na vrhu“.