Iako je veterinarska inspekcija Minstarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pojačala nadzor u proteklih nekoliko meseci, postoje opravdane sumnje da je više od 65 odsto meda koji se nalazi na tržištu i dalje neodgovarajućeg kvaliteta.
To je pokazalo istraživanje 2003. godine, a pčelari kažu da se do danas ništa nije promenilo. Kako ističu, između njih i falsifikatora vlada „ratno stanje“.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović tvrdi da su oni koji u promet stavljaju med koji ne odgovara Pravilniku o kvalitetu meda, ovladali tehnikama koje mogu prevariti ne samo kupca već i iskusnog pčelara. Njihov med je sličnog ukusa, mirisa, izgleda i gustine kao pravi, a razlika je, naravno, u kvalitetu i činjenici da osim što nema nikakve hranljive sastojke, „lažni“ med može da sadrži i elemente štetne po zdravlje ljudi. Uz odgovarajuću opremu i znanje svako ga može napraviti i u kućnoj radinosti.
– Oni su se toliko usavršili da mogu ne samo da prevare iskusnog pčelara već i da naprave med koji skoro da odgovara pravilniku. Postoje hiljade načina da se napravi lažni med, a siguran sam da će izmisliti i hiljadu i prvi kada se postojeće tehnike razotkriju, toliko su se specijalizovali – objašnjava za Danas Živadinović.
Kao sirovine u pravljenju onoga za šta mnogi od nas misle da je med, najčešće se koriste kukuruzni sirup, zatim melasa – nusprodukt u proizvodnji šećera, ali i sam med.
– Kod nas postoje čak i fabrike koje proizvode kukuruzni sirup. Međutim, da bi se od njega napravio med ovu sirovinu je potrebno zagrevati, usled čega se stvara hidroksimetilfurfurol (HMF), supstanca, koja u većim količinama može da bude toksična. Njeno prisustvo se otkriva jedino laboratorijskom analizom. Veštački med se pravi i od meda sa dodatkom šećera i određenih kiselina i to je metoda najpribližnija prirodnoj, koja može da se izvede i u kućnoj radinosti. Iz nekih zemalja možete da uvezete i gotov med po ceni od jednog dolara, koji je sve osim meda – kaže Živadinović.
I kada se suočimo sa činjenicom da je na tržištu više lažnjaka nego pravog, kvalitetnog proizvoda, postavlja se logično pitanje kako mi kao kupci možemo da prepoznamo original.
– Nikako. Jedini sigurni pokazatelj da se radi o pravom medu jeste njegova kristalizacija. Naime, svaki med mora da se kristališe pre ili kasnije. Međutim, on retko može da se nađe u prodaji, jer kupci ne žele med u tom stanju. Jedino što građanin može, jeste da se uzda u državu da će pooštriti kontrolu, kažnjavati prevarante i njihov med skloniti sa rafova u prodavnicama – ističe naš sagovornik. A država je, kaže, krenula u intenzivniji inspekcijski nadzor od aprila ove godine. Pisane su i neke prijave, ali su, kako Živadinović objašnjava, kazne izuzetno male, uglavnom do 50.000 dinara. Proizvođač najčešće promeni etiketu na tegli i nesmetano nastavlja da prodaje svoj med pod drugim imenom. A to je prave pčelare, usled nelojalne konkurencije, skoro izbacilo sa tržišta.
– Kada se svi troškovi uračunaju, med ne može da košta ispod 400 dinara. A vi ga danas možete kupiti za 170 ili 180 dinara. Zato se u Srbiji skoro niko ne bavi pčelarstvom kao osnovnim zanimanjem, već isključivo kao dopunskom delatnošću – zaključuje Živadinović i dodaje da zna za samo jednog profesionalnog pčelara kod nas koji, kako kaže, „živi bedno“.
A da zaista tako živi potvrđuje i on sam. Dragorad Kovačević (49) iz mačvanske Crne Bare kaže šaljivo da se pčelarstvom bavi još od majčine utrobe, od momenta kada je pčela ubola njegovu majku za stomak. Pčelarstvo je, dodaje, porodična delatnost kojom su se bavili njegovi preci godinama unazad. Ipak, ovim zanimanjem profesionalno je počeo da se bavi pre deset godina, kada je propala firma u kojoj je radio. Pčelarstvo mu danas predstavlja jedini izvor prihoda kojim prehranjuje porodicu i školuje decu. A baviti se pčelama, kaže, nije nimalo lako.
– Za ovih deset godina nijednom nisam otišao na odmor. Bavljenje pčelama je celodnevna aktivnost, posebno u sezoni. Supruga i ja već od pet ujutru smo na pčelinjaku i tu ostajemo do devet uveče. Pregledamo pčelinja društva, njihovo zdravstveno stanje, količinu i kvalitet hrane, temperaturu u košnicama. Ukoliko se napravi i najmanja greška, ona može da bude kobna i sledeće godine možemo da budemo do guše u kreditima i dugovima. Takav je to posao – zaključuje Kovačević. Njegov pčelinjak ima oko 250 košnica, od jedne godišnje u proseku dobije 34 kilograma meda, koji prodaje kod nas, ali i u inostranstvu.
U Srbiji ima 24 milijarde pčela
– U Srbiji je registrovano 480.000 košnica
– Jedna košnica ima između 10.000 i 50.000 pčela
– U jeku sezone, u Srbiji ima oko 24 milijarde pčela
– Svega 0,5 odsto pčelinjih pašnjaka u našoj zemlji je iskorišćeno
– EU uvozi polovinu svojih potreba meda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
