U najstrožem centru subotičke varoši poređali su se jedan pored drugog nedovršena, odnosno srušena zgrada pozorišta, čitav niz praznih poslovnih prostora, napuštena zgrada bankrotirane robne kuće Beograd, prazan Dom vojske, dopola završeni Plato dr Zorana Đinđića.
Tek stotinak metara dalje nalazi se kostur bioskopa u izgradnji, to jest nečega što je zamišljeno da bude zgrada bioskopa, a što nikada nije dovršeno.
Nedovršeni projekti, ruinirane zgrade, napušteni prostori jesu posledice dugogodišnje krize koja nas pritiska, objašnjenje je vladajuće elite u gradu, ali koje građani prosto ne žele da prihvate. Pobrojani slučajevi jesu spomenici neodgovorne vlasti, koja u svakom pomenutom projektu ima neku svoju računicu, a zamrli centar grada jeste krucijalni dokaz takve njihove neodgovornosti i nebrige, česte su zamerke građana na račun činjenice da je Subotica izgubila svoj prepoznatljivi varoški ambijent i dinamiku.
Pored zgrade pozorišta i ispred nje postavljenog YU fest kafića, koji je bio jedno od najomiljenijih mesta susretanja žitelja Subotice (koji je inače od rušenja zgrade pozorišta prestao da postoji), jedno od najprepoznatljivijih gradskih toponima bila je u samom susedstvu YU festa Zelena fontana, načinjena od originalne pečujske žolnai keramike. Kompletnu fontanu gradu je praktično poklonila firma Žolnai iz Pečuja neposredno posle rata, a fontana je izgrađena sredinom osamdesetih godina. Dugo je ova atraktivna fontanica bila prosto ritualni prostor oko kojeg su se okupljali maturanti, svatovi, fotografisali mladenci, turisti, i uopšte zaljubljeni. Ona je, zatim, izgubila na svojoj atraktivnosti kada je izgrađena nova, Plava fontana, takođe od žolnai keramike, na mnogo primamljivijem mestu, u parku ispred Gradske kuće, ali je i dalje bila nostalgično posećivana, dok su pred nje mesto za odmor i meditaciju čuvali mnogi zaljubljenici u Suboticu takvu kakva je bila.
Pre više od dve godine gradske vlasti su saopštile da je Zelena fontana teško obolela, i da se zbog „gubljenja ekstremnih količina vode“ mora zatvoriti, što je bila prva dijagnoza nadležnih službi. Fontana je tada zatvorena i okovana drvetom, kao zaštitom, a naredni izveštaji govorili su da voda u njenom sistemu nekontrolisano curi i čak podriva i samu Gradsku kuću, da je u dotrajalom stanju, a žolnai keramika teško oštećena zbog neadekvatnog održavanja, da su cevi su popucale, a sve tri pumpe koje potiskuju u kvaru…
Preporuke i mišljenja nadležnih poručivali su da se Zelena fontana mora srušiti, i već je bila pronađena i projektantska kuća koja će smisliti novi „projekat“. Sve do sada, međutim, građani ne znaju šta će biti sa ovom fontanom, a od gore dolaze različite poruke, mudro sročene u jedan oficijelni stav da se „traži najbolje rešenje“. Građani su gotovo jednoglasno protiv rušenja još jednog simbola grada, zbog čega je, nezvanično, priča o rušenju fontane donekle stavljena ad akta, ali se još uvek ne zna šta će gradska vlast u hipu odlučiti, odnosno kakve će se ambicije roditi u glavama njenih stručnjaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
