Liberali Nika Klega „tas na vagi“

Na rezultate izbora uticaće brojna pitanja od rata u Avganistanu do stanja globalne ekonomije, a najverovatniji ishod trke za većinu u 650-članom parlamentu jeste da nijedna od tri vodeće partije neće osvojiti neophodan broj glasova. Pri tom se računa da će prvi puta za nekoliko decenija treća partija Liberalno-demokratska stranka Nika Klega biti „tas na vagi“.

Britanski listovi su do poslednjeg trenutka ohrabrivali čitaoce da obavezno izađu na birališta i glasaju za svoje favorite. Dnevnik Sun čiji je vlasnik Rupert Mardok, u jučerašnjem izdanju na naslovnoj strani nosi članak pod naslovom „Naša jedina nada“ koji se odnosi na Kamerona. Dejli miror nosi takođe fotografiju lidera konzervativaca uz tekst pod naslovom „Premijer, stvarno“?

„Ovo bi mogli da budu jedni od najrevolucionarnijih izbora u istoriji zemlje“, smatra Bil Džons, politički analitičar na univerzitetu u Liverpulu. „Ulozi su veliki kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou“.

Dok se Evropa bori sa grčkom finansijskom krizom, globalna tržišta nestrpljivo iščekuju ishod britanskih izbora da što pre spoznaju koliko će brzo zemlja prionuti na posao ne bi li se što pre smanjio rekordni deficit zemlje od 236 milijardi dolara.

Konzervativna većina, smatraju ekonomisti, sigurno bi dovela do oporavka berzi i jačanja britanske funte jer torijevci zagovaraju agresivnija i hitnija smanjenja deficita budžeta od laburista. No i laburistička većina bi mogla da stabilizuje tržište jer bi se smanjila neizvesnost.

Pojedini stručnjaci izražavaju bojazan da bi svako odlaganje akcije kada je reč o smanjenju deficita moglo da se odrazi na valuti i berze. Ukoliko liberalne demokrate budu u stanju da proguraju svoj glavni cilj – promenu britanskog više vekova starog izbornog sistema ka uvođenju proporcionalnijeg, promene bi išle naruku partija levog centra, što bi potencijalno onemogućilo konzervativcima da se domognu vlasti u budućnosti.

Izbori su već istorijski, budući da su tokom predizborne kampanje prvi put održane TV debate tokom kojih je Kleg imao jednaku šansu da se obračuna sa Kameronom i Braunom. Kleg je i zabeležio najveći uspeh u ovim duelima. Liberalne demokrate, koje tradicionalno osvajaju oko 20 odsto glasova od kada je partija formirana 1988, ovoga puta mogli bi da osvoje više.

Izborni sistem koji Kleg želi da menja, u kojem je važniji broj osvojenih distrikta nego broj osvojenih glasova birača, rešiće ko će voditi zemlju a mogao bi da proizvede najbizarniji izborni scenario. Laburisti bi mogli da osvoje nekoliko mesta manje od konzervativaca a da i dalje ostanu na vlasti. U takvim okolnostima Kleg bi mogao da postane „tas na vagi“ te bi od njega zavisilo kome će poveriti 80 mesta i da li bi Kameron ili Braun formirali novu vladu. Takođe je moguće da već danas Kameron uzme ključeve kancelarije u Dauning stritu 10 i svrgne 59-godišnjeg Brauna, koji bi mogao da donese odluku da se povuče nakon poraza svoje partije.

Ako Kameron dobije većinu neće postići uspeh iz 1997. kada su laburisti Tonija Blera osvojili 418 poslaničkih mesta, što je najveći procenat koji je ta partija ikada osvojila. Da bi komandovala parlamentarnom većinom, partija mora da osvoji 326 mesta. Poslednja istraživanja pokazuju da niko neće osvojiti apsolutnu većinu. A bez jakog mandata, narednom britanskom lideru biće veoma teško da progura bolna ukidanja javne potrošnje i povećanje poreza.

Za jučerašnje izbore bilo je registrovano 44 miliona ljudi, približno tri četvrtine populacije. Oni su imali mogućnost da glasaju za 4.149 kandidata na oko 50.000 biračkih mesta.