Ljiljana Borović u Evropskom parlamentu: Srbiji u toku sistemsko ugrožavanje demokratskih principa i vladavine prava

Ljiljana Borović je učestvovala na panelu “Forum Zapadni Balkan 2026: Novo poglavlje za Evropu”, , održanom u Evropskom parlamentu u Briselu.

Forum je bio posvećen stanju demokratije i vladavine prava u zemljama Zapadnog Balkana, a Ljiljana Borović je navela ozbiljna i dugotrajna kršenja demokratskih principa i institucionalnih garancija u Srbiji.

Ljiljana Borović tvrdi da je predstavnike evropskih institucija obavestila i o tome da su prvi put u istoriji pravosuđa Srbije, pa i Evrope, tužioci za organizovani kriminal,veći deo sudija Višeg suda u Beogradu, apelacione sudije, kao i tužioci svoj protest iskazali na ulici, a pridružili su im se i advokati.

„Po prvi put rešili su da pokažu da su bespomoćni u očuvanju zakonitosti i ustavnosti, pa i dokaza koji čine sastavni deo spisa pojedinih predmeta, i da bez podrške međunarodne zajednice nećemo uspeti“, rekla je Ljiljana Borović.

Ona je posebnu zahvalnost iskazala Evropskom parlamentu, koji je, kako je navela, efikasno reagovao, pozvao ministra pravde Srbije Nenada Vujića na razgovor i kritikovao način donošenja seta pravosudnih zakona u Beogradu.

Imamo obećanje da će se potruditi da delegacija Evropskog parlamenta prisustvuje i prati suđenje studentima optuženim za rušenje ustavnog uređenja, zakazano za 2. mart. Posebno sam ukazala na zloupotrebu pravosuđa i represivne mehanizme vlasti prema građanskom otporu, izjavila je Ljiljana Borović nakon trodnevne posete.

Ljiljana Borović je ocenila da se u Srbiji ustavna prava na slobodu okupljanja, izražavanja i političkog delovanja sistematski ograničavaju, dok se protesti i oblici građanskog samoorganizovanja sve češće tretiraju kao bezbednosna pretnja.

Vlast ne samo da ne traži dijalog, već proteste studenata javno proglašava rušenjem ustavnog poretka, čime se svesno otvara prostor za represiju i krivične progone, poručila je Ljiljana Borović.

Ona je ukazala na zloupotrebu pravosudnih institucija, pre svega Tužilaštva za organizovani kriminal, koje se, prema njenim rečima, sve češće koristi kao instrument političkog pritiska.

Ljiljana Borović je navela da je Vujić bio pozvan u Brisel kako bi evropskim institucijama objasnio šta se u Srbiji dešava sa pravosudnim sistemom i zbog čega tužioci imaju ograničeno pravo na nezavisan rad, u okviru obaveza kakve Srbija ima u procesu evropskih integracija i pregovaračkog Poglavlja 23.

Umesto suštinskih i tačnih odgovora, evropskim predstavnicima se prezentuje lažna slika stanja i to gradjani Srbije treba da znaju, izjavila je Ljiljana Borović.

Ona je ocenila da se radi o obmanjivanju evropskih institucija i da se novi set zakona predstavlja kao reformski korak ka usklađivanju pravosudnih politika sa evropskim standardima, dok se u praksi koristi za jačanje političke kontrole nad pravosuđem.

Radi se o zakonima koji ne štite nezavisnost institucija, već interese vlasti, rekla je Ljiljana Borović.

Prema njenim rečima, studenti predstavljaju jedini preostali korektiv vlasti.

Zbog autonomije, solidarnosti i insistiranja na ustavnim pravima, studentski pokret je meta institucionalnih i vaninstitucionalnih pritisaka režima. Kada vlast počne da studente proglašava pretnjom po poredak, to više nije pitanje bezbednosti, već jasan znak duboke krize demokratije, zaključila je Ljiljana Borović.