Bajka Atletik Bilbaa u ovosezonskom izdanju Lige Evrope nije imala srećan epilog. Mada je većina ljubitelja fudbala potajno navijala za klub koji je u toku takmičenja sigurno prikazao najlepšu igru, Atletiko Madrid je u finalu bio prejak, a Radamel Falkao prosto nezaustavljiv. Poraz od 3:0 i ugašena nada da će se po prvi put u istoriji kluba domoći šampionskog pehara u nekom međunarodnom takmičenju rasplakali su čitavu Baskiju. Pokrajina u Španiji poznata po lepim krajolicima, kišnom vremenu, dobrim košarkaškim klubovima poput Kahe Laboral, ipak čitava živi za fudbal, a njen najveći deo stanovništva istinski preživljava svaki uspeh, a naročito neuspeh Atletik Bilbaa.
Sportska filozofija kluba gotovo je identična načinu razmišljanja njihovih navijača. Atletik je jedini vrhunski tim na Starom kontinentu za koji igraju samo domaći igrači, odnosno Baskijci. Treneri mogu biti stranci, poput aktuelnog Argentinca Marsela Bijelse, ali u sastavu se moraju naći isključivo njihovi zemljaci. Po tome se razlikuju i od košarkaških timova iz ove pokrajine Kahe Laboral i Bilbaa, koji spadaju u najbolje španske ekipe.
Dva dana uoči finala na novom „Nacionalnom stadionu“ u Bukureštu prestonica Rumunije bila je prepuna navijača obeju ekipa. Zanimljivo je da su u pitanju zapravo bratski klubovi, s obzirom na to da je Atletik početkom dvadesetog veka osnovao Atletiko kao svoju filijalu, međutim crveno-beli iz Madrida odlučili su da se 1921. godine odvoje i postanu zaseban klub.
Više od petnaest hiljada pristalica Atletik Bilbaa obučeni u crveno-bele dresove (mada je baskijski klub u finalu nosio zelenu kombinaciju pošto je bio u ulozi gosta) na njima svojstven način preživljavalo je dramu u Bukureštu.
Njihov odnos prema klubu veoma je specifičan. Nekoliko hiljada prati tim na svim gostovanjima, nisu preterano problematični, mada su uvek pod budnim nadzorom policije. Čitava Španija pomno prati njihov način navijanja i kretnju budući da je Baskija zapravo uz Kataloniju gorući problem u jednoj od najlepših evropskih zemalja.
Baskija već decenijama želi da se odvoji od Španije, jer njihovi stanovnici smatraju da na osnovu tradicije, kulture, jezika, ali i istorije oni imaju sva prava na samostalnost, međutim takav stav je u suštinskoj suprotnosti sa politikom i idejom španske države.
Ovakva vrsta razmimoilaženja nije se radikalno odrazila na sportskom polju. Navijači Atletik Bilbaa političke stavove izražavaju samo u susretima sa madridskim timovima, ali osim skandiranja i poneke parole, takva vrsta navijanja uglavnom ne izlazi iz sportskih okvira. Dešavalo se ranijih godina da u pojedinim okolnostima, recimo kada je Bilbao bio organizator finalnog meča Kupa kralja, bojkotuju čitav događaj, mada ni u takvim situacijama nisu dovodili u pitanje simbole državne suverenosti Španije.
Paljenje nacionalne zastave ili neki sličan incident sigurno bi bio strogo sankcionisan, čega su i svesni navijači Atletika, tako da maksimalno koriste dozvoljena sredstva, a nedozvoljenih se lukavo klone. Na svom „San Mamesu“ ističu sva obeležja Baskije, od zastave, grba i tradicionalnih parola, sve u granicama ukusa i smisla.
Mada imaju pojedine organizovane grupe, bave se isključivo fudbalom i zaista preteško preživljavaju svaki poraz svog voljenog kluba, što je bilo evidentno i u finalnom susretu sa Atletikom. Pubertetlije, odrasli momci, žene, ali i penzioneri, svi do jednog gotovo čitavo drugo poluvreme posmatrali su meč suznih očiju. Žive kao šira porodica i često većina njih ima ličan odnos sa igračima. O svakom fudbaleru znaju gotov sve, upoznati su sa njihovim razvojem od najmlađih kategorija, a svi igrači poreklom iz Baskije žele da zaigraju u crveno-belom dresu.
Bilbao je ove sezone pod nadzorom Marsela Bijelse oformio izuzetan sastav starosnog raspona igrača od 19 do 23 godine. Munijain, De Markos, Susaeta, Ituraspe, Ander, Ljorente, trebalo bi da budu okosnica tima, međutim pitanje je da li će ekipa iz Baskije uspeti da odoli ponudama Real Madrida i Barselone. Spekuliše se da je Murinjo naredio čelnicima kluba da dovedu Munijaina i Martineza, dok je Barselonina davnašnja želja korpulentni napadač Ljorente.
Dok letnja pijaca ne bude zvanično objavljena navijačima Atletik Bilbaa preostaje da uživaju u sadašnjosti i nadaju se da će im budućnost biti još lepša i berićetnija.
Ečeberija primer odanosti
Hoseba Ečeberija, jedan od najčuvenijih igrača Atletik Bilbaa, primer je odanosti i ljubavi prema klubu. Vrhunski as i reprezentativac Španije, uprkos brojnim ponudama, odlučio je da čitavu karijeru provede u Atletiku. U Bilbao je došao 1995. godine kao sedamnaestogodišnjak, odigrao je 445 utakmica, postigao 87 golova, a od njega su samo Čeču Roho i Hoze Anhel Iribar odigrali više utakmica u dresu Atletika. Poslednju sezonu u Bilbau odlučio je da završi bez novčane nadoknade, dakle besplatno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
