Mada su u četvrtak iz Ljubljane emitovani više nego ohrabrujući tonovi o izgledima za brzu slovenačku ratifikaciju ugovora o pristupanju Hrvatske EU, Zagreb je juče objavio prvu presudu u korist hrvatske države, protiv Ljubljanske banke odnosno njene pravne naslednice Nove ljubljanske banke, a zamenik hrvatske ministarke spoljnih poslova Joško Klisović je još dodao da Hrvatska ovog trenutka ne namerava da povuče tužbene zahteve protiv Slovenije. Sastanak hrvatskog i slovenačkog stručnjaka za pripremu rešenja spora Zdravka Rogića i France Arhara juče je po drugi put odložen.
Spor oko stare devizne štednje, koju su hrvatske štediše u vreme SFRJ deponovale u Ljubljanskoj banci, jedan je od dva spora koji stoji na putu stabilizaciji hrvatsko-slovenačkih odnosa. Drugi je granični za koji bi Slovenija do 11. februara trebalo arbitražnom sudu da dostavi podnesak za rešenje.
Dve trećine hrvatskih štediša Ljubljanske banke prenele su svoja potraživanja – od oko 279 miliona evra – na hrvatsku državu, ona ih je obeštetila i ovlastila Zagrebačku banku i Privrednu banku Zagreb da u njeno ime vode spor protiv slovenačke države. Kao uslov za ratifikaciju ugovora o pristupanju Hrvatske EU, Slovenija zahteva da Hrvatska ovo ovlašćenje povuče.
Jedna trećina hrvatskih štediša sa potraživanjem od oko 300 miliona nemačkih maraka odlučila se na privatne tužbe protiv likvidirane državne Ljubljanske banke odnosno Republike Slovenije. U Ljubljani je 2010. doneta jedna pravosnažna presuda kojom se kao dužnik presuđuje likvidirana Ljubljanska banka, ali ne i slovenačka država. Ljubljanska banka je, pri formiranju Nove ljubljanske banke, ostala bez imovine. Argumentaciju slovenačkog suda nije prihvatio Evropski sud za ljudska prava, nego je Sloveniji naložio da štediše obešteti, na šta je ta država najavila žalbu.
Opštinski sud u Zagrebu presudio je sada da je Ljubljanska banka dužna da isplati Zagrebačkoj i Privrednoj banci Zagreb, kao zastupnicima hrvatske države, iznos od oko 254,76 evra plus kamate i sudski troškovi. Iznos je mali, ali je presuda značajna.
U četvrtak je slovenački premijer Janez Janša među razlozima zbog kojih bi ostavka slovenačke vlade bila politički štetna naveo i potrebu da slovenački parlament blagovremeno ratifikuje hrvatsku pristupnicu EU, a blagonaklono se prema tim razlozima izjasnio i slovenački ministar inostranih poslova Karl Erjavec.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
