Ljudska prava kao glavni način delovanja i sticanja prijatelja

Kostas Duzinas: LJUDSKA PRAVA I IMPERIJA (20)

Postoji li unutrašnja povezanost između ljudskih prava i ratova novijeg datuma vođenih u njihovo ime? Da li su ljudska prava prepreka dominaciji i tlačenju ili su sredstva za ideološko zataškavanje nastajuće imperije? U istraživanju normativnih karakteristika, političke filozofije i metafizičkih temelja našeg doba, knjiga Ljudska prava i imperija bavi se paradoksom savremenog humanitarizma koji je napustio politiku radi savladavanja zla. Knjigu je objavio Službeni glasnik i Albatros plus.

SAD su izdavale godišnje izveštaje o zloupotrebi ljudskih prava u zemljama širom sveta i upotrebljavale ih kao monetu za pogađanje u sferi trgovine, pomoći i diplomatskih pregovora. Njihova tačnost bila je sporna. Robert Bernstejn, osnivač organizacije Hjuman rajts voč, tvrdio je da je američka grana u toj organizaciji uspostavljena 1981. godine kako bi ispravila sve laži iznete u prethodnim izveštajima Stejt departmenta. Iako su ti izveštaji odnedavno postali objektivniji, grupe zadužene za ljudska prava ukazuju na činjenicu da SAD stalno krše ljudska prava, što se ogleda u nekažnjivoj policijskoj brutalnosti, tretmanu osoba koje traže azil, zatvorskim uslovima i smrtnoj kazni. Pri svemu tome, valja imati u vidu da se navedene i druge zloupotrebe ljudskih prava „nesrazmerno odnose na rasne manjine“. („Amnesty urges curb on US ’human rights abuse’“, The Guardian, 14. april 1999, tačka 9. „Ako proanaliziramo standarde za međunarodna ljudska prava, onda jasno možemo videti da Amerika ignoriše test na koji dnevno ukazuje direktor organizacije Amnesty obraćajući se Komisiji UN za ljudska prava povodom zloupotreba ljudskuh prava u Americi.“ Potpredsednik Čejni ismejao je izveštaj organizacije Amnesty International za 2005. u kojem se osuđuju različita kršenja ljudskih prava, sledećim rečima: „Kad je reč o oceni organizacije Amnesty International da Amerika krši ljudska prava, ja je iskreno ne uzimam ozbiljno“ (Cheney Offended by Amnesty criticism, CNN.com). Valja istaći da je Evropski sud za ljudska prava zaključio da uslovi u kojima zatvorenici čekaju egzekuciju u američkim redovima smrti predstavljaju kršenje člana 3 Konvencije, kojim se zabranjuju tortura, nehumani i degradirajući tretman. Soering v. United Kingdom Series A, No. 161, 11 EHRR 439, 7. jul 1989.)

Međutim, opšta usmerenost posleratnog poretka bila je već uspostavljena. Ljudska prava potvrdila su svoju vrednost onima koji su ih sprovodili, s tim što su dobrotvori često više profitirali nego korisnici. Ljudska prava trijumfovala su 1989. godine. Humanitarni ratovi u Klintonovoj eri bili su logičan nastavak dugotrajne američke politike aktivnog uplitanja u unutrašnje stvari zemalja širom sveta, koji se nisu pretvarali u neposrednu intervenciju samo zbog suočavanja sa kontrasilom oličenom u SSSR. Ipak, posle njegovog raspada, prikrivena prevlast Klintonove ere postala je realna. Ljudska prava više nisu predstavljala sredstvo kojim se obezbeđivalo da države slede antikomunističku i prozapadnu politiku, već lingua franca novog svetskog poretka. Evropa je primila hrišćanstvo posle pobede imperatora Konstantina nad tri pretendenta na imperijalni tron i njegovog preobraćenja u IV veku posle nove ere. Slično tome, danas je američka pobeda nad komunističkim neprijateljima bila tvorac ljudskih prava kao zapadne ideologije i kreda novog svetskog poretka (osmo poglavlje). Ona više nisu kritičko sredstvo u globalnim sukobima ili lokalnim sporovima između satelitskih država, već glavni način delovanja i sticanja prijatelja na globalizovanom tržištu.

Nastavlja se