Došli su rano ujutru, digli nas iz kreveta i odveli. Ni parče hleba nismo dobili tog dana. Moja sestra od tetke je imala bebu od šest meseci – i nju su odveli… Imala sam samo 12 godina i doživela sam i Gakovo i Kruševo. Tamo su mi sve pobili – mamu, brata, babu, dedu, tetke. Preživela sam samo ja…
Ovo je priča Katarine Nikolić, rođene Pilharc, koja je jedan od retkih preživelih svedoka onoga što se događalo u posleratnim logorima u koje su odvođeni podunavski Nemci i iz kojih se mnogi nikad nisu vratili. Takvih logora je posle 1945. samo u Vojvodini bilo više od 70, a u njima je ubijeno više desetina hiljada civila u znak odmazde za zločine koje je počinila nemačka država. Mnogi su umrli od gladi i bolesti, prethodno prošavši kroz mučenja i ponižavanja…
– Ubijali su ih sekirama, noževima, vatrenim oružjem, neretko ih kasapili i bacali u jame sa živim krečom. Preživeli govore o bestijalnom masovnom ubijanju, o silovanju žena, pa čak i devojčica od devet godina. Pogotovo su takvim mučenjima i ubijanju bili izloženi muškarci na koje su tadašnji pobednici u ratu sumnjali kao na saradnike fašista. A činjenica je da je pred kraj rata u Nemačku otišao svako ko je mislio da je za bilo šta kriv. Ostali su potpuno nedužni, verujući da nemaju razloga za strah. Upravo njih je stigla ta surova osveta – priča Rudolf Vajs, predsednik Nemačkog narodnog saveza.
Ovo udruženje održalo je tokom godine seriju tribina i predavanja o civilnim žrtvama rata u svim nacionalnim zajednicama u Vojvodini.
Saznanja o stradanju podunavskih Švaba dobijena su uglavnom na osnovu izjava svedoka. Zvanične državne arhive još nisu otvorene i još se ne zna pravi broj nastradalih. Anketna komisija Skupštine Vojvodine ove godine objavila je svoj izveštaj o stradanjima civila posle Drugog svetskog rata, sačinjen na osnovu postojećih podataka u opštinama i izjava preživelih logoraša. Izveštaj sadrži 4.000 stranica materijala i u njemu se pominje 25.000 ubijenih Nemaca. Vajs kaže da nemački izvori govore o čak 70.000 žrtava.
Zaboravljeni maternji jezik
U Kraljevini Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata živelo je više od pola miliona Nemaca. Danas ih, uglavnom u Vojvodini, ima manje od 4.000. Trista hiljada otišlo je za vreme i posle rata, veliki deo je stradao odmah posle rata, dok je značajan procenat iz straha prestao da iskazuje nacionalnu pripadnost. Bilo je veoma opasno govoriti na ulici nemački, te roditelji svoju decu i nisu učili nemačkom jeziku, iz straha za njihovu bezbednost. Danas većina vojvođanskih Nemaca i ne zna maternji jezik. Progon i ubijanje građana nemačke nacionalnosti pratilo je i oduzimanje njihove imovine – oduzeto je i nacionalizovano na stotine hiljada kuća, fabrika, mlinova, pivara i blizu milion hektara obradive zemlje – samo u Vojvodini oduzeto je 670.000 hektara. Procene koje su urađene na osnovu tadašnje vrednosti oduzete imovine govore o ekvivalentu od oko 50 milijardi evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
