Lokalne samouprave zapale u dužničko ropstvo

U Jablaničkom okrugu, već se odomaćila praksa da svako svakom duguje ogromne iznose. Ta slika je posebno prisutna među javnim preduzećima, pa su i tužbe postale metod zaštite potraživanja od njihove zastarelosti.

Prema zvaničnim podacima leskovačke lokalne vlasti, iz budžeta Republike ovde bi trebalo mesečno da pristiže oko 56,6 miliona dinara, ali je taj iznos gotovo prepolovljen, jer poslednjih meseci dobijaju nešto više od 30 miliona dinara. Donekle ohrabrujuće deluje informacija da će uskoro ta sredstva biti povećana na oko 39 miliona, ali ni to neće biti dovoljno da se izmire najvažnije obaveze grada.

U Leskovcu, što je takođe podatak koji ozbiljno brine, tokom maja opštinska kasa je prihodovala 80,5 miliona dinara, ali su u istom mesecu obaveze zbog plata, doprinosa, kamata, ali i drugih iznosile čak 139 miliona dinara. Računica Uprave finansija Leskovca krajnje je jasna – za normalno odvijanje rada gradskih službi i kolektiva čiji je grad osnivač potrebno je mesečno najmanje 170 miliona dinara.

Leskovački gradonačelnik Slobodan Kocić smatra da je jedno od rešenja smanjenje broja zaposlenih jer je činovnički aparat u ovom kraju najglomazniji u Srbiji. Postalo je pravilo da je svaka nova struktura dovodila svoje ljude, bez obzira na kvalifikaciju i stvarnu potrebu, pa ima pojedinih uprava u lojalnoj administraciji gde je toliko radnika da nema ni dovoljno stolica da sede.

U vlasotinačkom kraju, gde poslednjih meseci umesto 15,5 dobijaju transferom iz Republike devet miliona dinara, prognoziraju da neće moći uopšte da funkcionišu.

– Apelujemo na Ministarstvo finansija da preispita svoju odluku, jer smo vezani za republički budžet i gotovo da nemamo druge izvore prihoda. Razvijenije opštine, gde transfer iz budžeta učestvuje sa pet do deset odsto budžetskih potreba, mnogo će lakše podneti smanjenje i zato apelujemo da se sadašnja praksa promeni – kaže Srđan Šušulić, predsednik opštine Vlasotince.

U Bojniku, koja slovi za jednu od najnerazvijenijih sredina, mesečno transferom dobijaju oko 5,3 miliona, a ranije je pristizalo oko osam miliona. Zbog pomanjkanja para, zarade zaposlenih u administraciji i drugim službama mesecima kasne. Nebojša Nenadović, predsednik opštine Bojnik, ocenjuje da je sadašnje stanje katastrofalno, a postoji opasnost da bude još gore.

Možda najbolju, inače poraznu sliku, pokazuje primer iz Crne Trave, opštine u kojoj živi manje od tri hiljade stanovnika. Predsednik Crne Trave Slavoljub Blagojević navodi podatak da su iz Republike dobijali oko 2,2 miliona dinara, a da mesecima pristiže 1,27 miliona i trenutno nisu namirene obaveze za struju i telefon, a samo za plate korisnika budžetskih sredstava trebalo bi da izdvojiti 2,5 miliona dinara.

– Bićemo primorani da prepolovimo plate, a već smo uzeli kredit od milion dinara, ali je stanje toliko nepovoljno da mu se sada ne vidi kraj – naglašava Blagojević.

U Lebanu, opštini siromaha, mesečni transfer je trebalo da bude 15,5 miliona, sada dobijaju 8,5 miliona, a po rečima dr Miće Stankovića, lokalna samouprava je dovedena do prosjačkog štapa. U lebanskom kraju su nedavno doneli i odluku o zaduženju u iznosu od 20 miliona dinara, jer su ta sredstva preko potrebna za realizaciju javnih radova posredstvom NIP-a.

U višenacionalnoj opštini Medveđa, gde se umesto oko sedam miliona dinara mesečno sliva 3,2 miliona, kako procenjuje predsednik Slobodan Drašković, lokalna samouprava pod novonastalim uslovima neće moći ni da funkcioniše.

– Odavno je poznato da smo nerazvijeno područje gde je migracija veoma prisutna i svako dalje iseljavanje bilo bi pogubno za naš kraj – ocena je Slobodana Draškovića.

Međusobno utuživanje

Olgica Petrović, direktorica JP Radio Leskovac, ističe da svakoga dana pristižu novi računi i tužbe. Iako su odnosi Radio Leskovca i JKP Toplana dobri, tužili su novinare, kako ne bi došlo do zastarelosti potraživanja za isporučeno toplotnu energiju sa daljinskog sistema. Leskovački gradonačelnik Slobodan Kocić apelovao je na kolektiva čiji je osnivač grad Leskovac da prestanu da se međusobno utužuju, jer od toga štete imaju svi. Taj apel, nažalost, u većini slučajeva nije uvažen, jer je i lokalna samouprava veliki dužnik, naročito školama, kulturnim i drugim institucijama i tako se dužničko ropstvo zatvara u krug koji će teško moći da se razreši.