Lokalni mediji i ruske službe: Kako se na slovačkom kaže „srpski Majdan“?

Neki kažu da je to sve zbog baruta i raketa koje više ne šaljemo Ukrajincima, drugi opet da Rusi uzvraćaju za epsko diplomatsko propadanjem sa izjavom o „evropskom ološu“ kojom je Vučić oplevio EU parlamentace koji su se našli u Novom Sadu 5. septembra u predvečerje, kada je razljuljan, konačno odlučio da skine rukavice i krene masovno da bije, truje i hapsi svoj narod.

Može biti i treća, a potpuno tačna priča – da su Rusi to uradili na svoju ruku, ne mareći za svog najvećeg saveznika među Južnim Slovenima. Ništa ih ne košta, a ne može da škodi.

Ovde još ima dovoljno onih koji gaje iracionalnu ljubav prema liderima Ruske Federacije koji će ovo pismo shvatiti baš onako kako treba.

Da je možda baš i tako, svedoči spisak medija koji navodno učestvuju u ovoj epskoj zaveri. Između ostalih, tu su FAR iz Dmitrovgrada, Storyttler iz Kulpina, Free Media iz Novog Pazara, Podrinske iz Šapca ili Slobodna reč iz Vranja? Zaista?

Redom lokalni ili manjinski mediji koji muku muče da uopšte postoje. Ili nešto što se zove „Inđija“ i uopšte ne postoji? No, predsednik je rekao da će sve dobro da proveri. Aferim!

Kada se scena odzumira, ona postaje filmska. Sa jedne strane je „nikad viđena vojska“ na ulicama Beograda, kako je najavljuje predsednik, „najmodernija i najjača u okruženju“, kojoj stižu i prebrzi rafali koje nam sklapaju negde u okolini Bordoa.

I tu i takvu silu ruše četiri novinarke u redakciji u Kulpinu, pitoresknom vojvođanskom selu, koje inače trenutno volontiraju jer nemaju za plate, ali đavo ga zna, dogovaraju zaveru. Na slovačkom, dakako.

I sve se zapravo poklapa. I taj „srpski Majdan“ i „obojena revolucija“ u zemlji gde ne može da postoji, jer je još 1948. godine rekla – „Ne“. I predsednik koji kaže da ga ruši Zapad od koga nabavlja sve te rafale, oružje, kome rasprodaje i obećava šta još može. I njegovi ministri koji bauljaju po briselskim hodnicima i viču da ga ruše Rusi. I Kina i Nepal i Kirk…

Sve, samo ne činjenice da je u Novom Sadu samo u ovih deset meseci protesta utamničeno nekoliko stotina ljudi, da kriminalci sa crnim kačketima prebijaju koga i kad hoće i bivaju rukopomazani i oslobođeni odgovornosti od vođe lično.

Da se pravda primenjuje selektivno i samo na pobunjenim građanima. Da je jedan komandant kordona policije pored potpisnika ovih redova na novosadskom keju 5. septembra, kada se nekoliko stotina žandarma i specijalaca obračunavalo sa 20.000 građana, viknuo na motorolu: „Nemaju gde, mogu samo u Dunav“!

Mogu. Jednom su i bili. Nadajmo se nikad više.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.