Posle dugogodišnje žučne debate nedavno je doneta odluka o otvaranju masovne grobnice u Granadi, u kojoj se navodno nalaze posmrtni ostaci čuvenog pesnika Federika Garsija Lorke, streljanog tokom Španskog građanskog rata.
Postoje navodi da su pesnika ubili ultradesničari odani Francisku Franku 18.avgusta 1936. nedaleko od sela Fuente Vakueros.
Mada Lorkina porodica u prvi mah nije želela da njegovo telo bude ekshumirano, nedavno je promenila mišljenje, budući da su potomci ostalih ljudi streljanih na tom mestu želeli da saznaju istinu o smrti predaka. Prema tvrdnjama istoričara, tela još trojice muškaraca nalaze se u istoj grobnici. Takođe, procenjuje se da je nekoliko hiljada Španaca streljano na brežuljcima Granade po nalogu Frankovih saradnika. „Mnogo leševa smešteno je u masovne grobnice i na tom prostoru zasađeni su borovi jer postoji opasnost od erozije zemljišta“, izjavio je profesor istorije na Univerzitetu Granada Huan Antonio Lopes Dias.
Tim istraživača je izrazio nadu da će akcija biti uspešna i omogućiti Špancima da se izbore s duhovima iz prošlosti. „Svi oni za koje su postojali i najmanji nagoveštaji da podržavaju Frankove rivale, mogli su postati žrtve streljanja“, ocenio je Dias Lopes. Štaviše, stariji stanovnici Grande navode da je tokom Španskog građanskog rata mnogo zatvorenika kamionima dovezeno u obližnja sela, gde su streljani.
Lorka, koji se smatra najvećim španskim pesnikom, nije bio po volji frankistima zbog slobodoumnosti. Prijatelj slikara Salvadora Dalija za sebe je tvrdio da predstavlja spoj „katolika, anarhiste, liberala, tradicionaliste i monarhiste“. Mada se nikada nije priklonio nijednoj političkoj grupi, veruje se da su mnogi frankisti želeli da ga uklone jer su mu zavideli na talentu i nisu tolerisali njegove homoseksualne sklonosti. „Lorka je bio uspešan, imućan i talentovan pesnik koji je išao ispred svog vremena, a vojna hunta nije trpela takve ljude“, tvrdi njegov biograf Jan Gibson.
Zločin protiv čovečnosti
Španski sudija Baltazar Garson koji od 2008. vodi krivičnu istragu o sudbini više hiljada ljudi nestalih tokom Frankove diktature smatra da takozvani prisilni nestanci predstavljaju zločin protiv čovečnosti, koji nije zastareo. Garson takođe želi da identifikuje vođe fašističkog pokreta Falanga, aktivnog od 1936. do 1951, kako bi se oni koji su još živi našli na sudu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
