Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt izjavio je da će lider Belorusije Aleksandar Lukašenko biti vraćen na listu osoba kojima je zabranjen ulazak u Evropsku uniju zajedno s još nekoliko desetina zvaničnika odgovornih za postizborno prebijanje i hapšenja.
– Moramo da sledimo logiku naše dosadašnje politike. Kada su politički zatvorenici bili oslobođeni, učinili smo pozitivne korake. Sada ima mnogo više zatvorenika, a oni koji su odgovorni za ono što se dogodilo i njihovi saradnici svakako će biti vraćeni na listu zabrane izdavanja vize EU – izjavio je Bilt za EUobzerver.
Upitan da li će se Lukašenko naći među ljudima koji će se suočiti s novom zabranom, šef švedske diplomatije je odgovorio da „smatra da postoji velika mogućnost da je beloruski lider bio umešan u sprovedene akcije“. EU je zabranila izdavanje viza za Lukašenka i 40 zvaničnika nakon sličnih postizbornih nemira 2006. koji su, međutim, bili manjih razmera. Brisel je 2008. ukinuo zabranu za 36 osoba s liste pošto su istaknuti politički zatvorenici pušteni na slobodu u okviru inicijative posle koje je beloruski lider posetio Italiju.
Ambasade zemalja Evropske unije u Minsku trenutno pripremaju novu listu koja će biti prosleđena učesnicima sastanka Komiteta za politiku i bezbednost država članica u petak u Briselu. Prema rečima jednog diplomatskog izvora EU, nacrt liste već sadrži imena više od 100 ljudi.
Bilt smatra da je Lukašenkova postizborna reakcija bila psihološka i da ima veze s „poniženjem“ koje je doživeo nakon poraza u prvom krugu izbora, a ne strateška odluka.
– Mislim da ni u Moskvi nema mnogo uticaja ili podrške. Smatram da je svima okrenuo leđa. Zapadu je definitivno okrenuo leđa – rekao je švedski ministar, jedan od ključnih aktera u kreiranju politike EU prema postsovjetskim državama.
Milijarde pomoći na ledu
Vital Rimaševski, kandidat na predsedničkim izborima u Belorusiji iz redova opozicije, privremeno je pušten na slobodu. Rimaševski i još 26 ljudi terete se za organizaciju postizbornih nereda za šta je predviđena zatvorska kazna od 15 i više godina. Bilt je rekao da reagovanje EU na događaje u Belorusiji neće biti ograničeno samo na vize.
– Masivna ekonomska pomoć definitivno nije u opticaju, bar za sada – dodao je šef švedske diplomatije, govoreći o predizbornoj ponudi da se Minsku dodeli ekonomska pomoć od tri milijarde evra tokom sledeće tri godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
