Nemačka kancelarka Angela Merkel usprotivila se brzom davanju finansijske pomoći Grčkoj na nedavnom samitu Evropske unije u Briselu, zbog čega toj državi nisu ponuđeni konkretni predlozi za rešavanje krize izazvane rekordnim budžetskim deficitom, ocenjuju britanski analitičari.
Iako je 27-člani blok poslao „nedvosmislenu poruku solidarnosti“ vladi u Atini, što između ostalog podrazumeva uspostavljanje snažnog sistema regulacije finansijskog tržišta, Merkelova je onemogućila usvajanje konkretnog plana. Kao argument za takav stav, navela je da Grčka mora sama da rešava svoje probleme.
„Nemačka je povukla ručnu kočnicu i onemogućila pružanje finansijske pomoći“, izjavio je neimenovani visoki zvaničnik Unije. Takav razvoj situacije iznenadio je pojedine finansijske stručnjake, budući da su postojale spekulacije da je grčki premijer Jorgos Papandreu na sastanku uoči samita EU u Briselu uspeo da ubedi francuskog lidera Nikolu Sarkozija i nemačku kancelarku da daju spasilački paket njegovoj državi, što bi predstavljalo preduslov za privredni oporavak. S druge strane, predsednik EU Herman Van Rompej i Merkelova smatraju da nije bilo moguće ponuditi konkretne predloge o pružanju finansijske pomoći, budući da Atina nije uputila taj zahtev.
Mada su Sarkozi i Merkelova nedavno organizovali zajedničku konferenciju za novinare, kako bi pokazali „franko-nemačko jedinstvo“, ima i onih koji tvrde da postoje suštinske razlike između Pariza i Berlina, koje su došle do izražaja kada je reč o pružanju pomoći Grčkoj. U tom kontekstu, dobri poznavaoci prilika u EU navode da su se Francuzi zalagali za davanje kredita vladi u Atini, ali da su se Nemci i Evropska centralna banka (ECB) usprotivili inicijativi Pariza, naglašavajući da bi takav scenario doveo evro u još veću opasnost.
Finansijski stručnjaci saglasni su u oceni da Papandreuov tim ima težak zadatak da smanji budžetski deficit koji je dostigao 12,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), na nivo ispod tri odsto BDP, što je u skladu s pravilima Unije. Da bi vlada u Atini ostvarila cilj potrebno je da sprovede niz mera, uključujući zamrzavanje plata zaposlenih u javnom sektoru i sprovođenje poreskih reformi. Kao što se i očekivalo, najave grčkih zvaničnika izazvale su nezadovoljstvo sindikata koji su nedavno organizovali 24-časovni štrajk i ocenili da je vlada objavila rat radnicima, kao i da najnovije mere idu naruku bogatima. Grčki premijer opovrgao je takve navode, naglašavajući da će njegov kabinet zaštititi siromašne i pripadnike srednje klase.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
