Mandat u rukama radikalne levice

Mandat za formiranje Vlade prethodno je poveren Antonisu Samarasu, lideru Nove demokratije, koja je dobila najviše glasova na parlamentarnim izborima održanim u nedelju. Cipras će pokušati da oformi kabinet koji će da odbaci mere štednje koje su deo sporazuma prema kojem Grčka treba da drastično smanji plate i penzije, podigne porez i ukine hiljade radnih mesta u javnom sektoru u zamenu za pakete pomoći EU i MMF. Komentarišući izborne rezultate nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da su mere štednje „beskompromisne“ i da su reforme u Grčkoj od „izuzetnog značaja“.

Samaras je pregovarao s liderima tri vodeće partije posle izbora u nedelju, najpre sa Ciprasom, čija je stranka drugoplasirana sa 16,78 odsto glasova, izvestila je Beta. Nova demokratija dobila je 18,9 odsto glasova. Usledili su razgovori s liderom socijalističkog PASOK-a Evangelosom Venizelosom, čija je stranka dobila 13,18 odsto, i sa Fotisom Kuvelisom, liderom male proevropske stranke Demokratska levica (6,1 odsto). Grčka levica odbacila je ulazak u Vladu s desnicom. Lider Sirize je odbio saradnju sa Samarasom, uz obrazloženje da ne može da bude u Vladi sa desnicom koja je prihvatila mere štednje. Samaras je u ponedeljak uveče priznao da nije uspeo da oformi koalicionu vladu, te je vratio mandat. On je naglasio da je njegova partija uradila „sve što je bilo u njenoj moći“.

„Pokušao sam da nađem rešenje za uspostavljanje Vlade nacionalnog spasa, imajući pred sobom dva cilja: da zemlja ostane u okvirima evrozone i da se promeni politika u vezi s dodelom paketa pomoći tako što će se ponovo održati pregovori“, rekao je Samaras u TV obraćanju, „Predloge smo izložili svim partijama koje su mogle da učestvuju u tim naporima, ali su one to ili direktno odbile ili su postavile uslov da u koaliciju uđu i druge stranke koje to nisu prihvatile.“

Cipras je obećao da će odbaciti „varvarske mere“ i zahtevao brisanje dela grčkog državnog duga. Analitičari ocenjuju da ni njemu neće biti lako da oformi Vladu, imajući u vidu izborne rezultate. Komunistička partija KKE već je odbila savezništvo s njim, dok je treća levičarska stranka Demokratska levica dobila samo 6,1 odsto glasova.

Ukoliko ni on ne uspe da formira Vladu, mandat će, kako nalaže Ustav Grčke, pripasti bivšem ministru finansija Evangelosu Venizelosu koji je rekao da u svaku novu koaliciju treba da uđe Siriza i manja levičarska stranka Fotisa Kuvelisa. „Neophodno je da vlada nacionalnog jedinstva uključi sve snage koje imaju proevropske stavove. Minimalni stepen saglasnosti mora da podrazumeva da Grčka ostane u zoni evra“, rekao je Venizelos, čiji je PASOK ostvario dosad najgori rezultat (13,2 odsto).

Međutim, ako ni njegovi napori ne urode plodom i Grčka ponovo ne dobije Vladu, biće raspisani vanredni izbori koji će najverovatnije biti održani tokom leta.

Siriza pripada bloku koji se protivi merama štednje i koji ima većinu u Parlamentu – 151 od 300 poslaničkih mesta. Pasok i Nova demokratija, dosadašnji koalicioni partneri koji su prihvatili mere štednje, imaju 149 mesta. Od tih 151 mesta 97 pripada poslanicima levice i radikalne levice (Siriza, komunistička partija, demokratske levica), a 54 nacionalistima iz ekstremno desničarskog bloka, od čega 21 neonacistima iz stranke „Zlatna zora“.