Manja njiva, ali i ulaganje

– Izvesno je da će površine pod pšenicom biti smanjene, ali još porazniji podatak za mene je da će drastično biti smanjena ulaganja. Sejaće se „seme sa tavana“, a mineralno đubrivo koristiće se na kašičicu. To je rezultat neverovatno depresivne cene – kaže za Danas Aleksandar Bošnjak, direktor ZZ „Ravangrad“ u Somboru.

Zlatko Žarkovački, poljoprivrednik iz salaškog naselja Žarkovac, lane je pod pšenicom imamo 20 katastarskih jutara, a ove godine pod strninama biće 13. Pšenica će zauzeti devet jutara, a na četiri jutra uzgajaće ječam, tritikale, ovas, kulture čiji rod je namenio stočarstvu.

– Ukupna situacija u agraru je katastrofalna, a država ne reaguje. Istina, ministar apeluje na prerađivače da ponude korektne cene, a ja bih voleo da on naređuje. Eto, država je za pšenicu dala 13 dinara, a time je unela samo pometnju među seljake, jer je velika većina proizvođača morala rod dati budzašto. Strašno je da se ne postigne cena koja podmiruje bar troškove proizvodnje. Nema nam druge nego, da bismo smanjili troškove proizvodnje, sejemo seme iz sopstvene proizvodnje, da izostavimo osnovno đubrivo, a mnogi seljaci će redukovati obradu. Zasejaće pšenicu na oko 30 odsto manjima površinama, zbog plodosmene, pa šta nebo da – ističe Žarkovački.

Ovaj proizvođač ističe da će umesto pšenice sejati suncokret i soju, iako ni te cene nisu na željenom nivou. Ali, postoji mogućnost zamene roda za sačmu za ishranu stoke.

– Godišnje tovim 250 do 300 svinja, sada se ta proizvodnja isplati, ali se plašim pada otkupnih cena. Naime, uslovi koji su donosili zaradu nikad nisu trajali duže od tri godine – naglašava Žarkovački.

Imre Parčetić iz salaškog naselja Gradina takođe kaže da je odredio setvenu strukturu, u kojoj će umesto 13 pod pšenicom biti osam jutara. Goran Popić iz sela Stanišić nam reče da njegova porodica još „gata“. Pšenica se ne isplati, ali ni druge kulture, na suncokretu su, na primer, izgubili sto evra po jutru. Zvonko Lukić iz salaša Nenadić jedan je od retkih poljoprivrednika koji će povećati površine pod pšenicom, sa 25 na 30 katastarskih jutara.

– To je priprema zemljišta za narednu proizvodnju, sejaću šećernu repu. Imam i zemljišta u arendi, pa mi je pšenica potrebna da očisti njive, a što na žitu izgubim, nadoknadiću, nadam se, u proizvodnji repe – kaže Lukić.

Lukić ove godine pod repom ima dvadesetak hektara, procenjuje prinos na 55 tona/ha, uz dobru digestiju (procenat šećera) moralo bi se zaraditi.

Žetva, berba i setva

Poljoprivrednici sa područja Sombora uveliko su angažovani na njivama, uz žetvu soje i suncokreta, berbu kukuruza, seju uljanu repicu, a počelo je i vađenje korena šećerne repe. Najviše se odmaklo u žetvi suncokreta, čiji je rod ubran sa oko 6.000 hektara, od ukupno 6.879 ha.

Prosečan prinos je iznad višegodišnje proseka, kreće se oko 2,5 tone po hektaru, ali ratari nisu zadovoljni zbog otkupne cene. Pod sojom je oko 6.600 hektara, rod je ubran sa oko 2.500 hektara, a prinos od 2,3 t/ha potvrđuje da je ova kultura loše podnela sušu. Počela je i berba merkantilnog kukuruza, koji se uzgaja na skoro 39.000 hektara. Preduzeća u proseku ubiru 7,5 t/ha, a zemljoradnici 5,9 t/ha. Koren repe izvađen je sa 450 hektara, prvi prinosi su tek nešto veći od 40 tona po hektaru. Somborski poljoprivrednici repu uzgajaju na 8.100 hektara, a po svemu sudeći površine će se povećavati. Ovde je u septembru palo tek 14,8 litara kiše po kvadratnom metru, a ratari ističu da bi padavine pospešile razvoj šećerne repe i omogućile lakšu pripremu zemljišta za setvena radove.