MARIELE DE SARNEZ liberalna francuska poslanica u Evropskom parlamentu

UDA studiranje u inostranstvu više nije nužno i bauk, nedostižan cilj, stvar prestiža, adekvatno potvrđuju popularni programi Evropske unije – Erasmus Mundus i Tempus. Oni otvaraju vrata studentima, postdiplomcima, istraživačima, predavačima i profesorima da nadograde kvalitet svog obrazovanja i pripreme se za život u globalnom društvu zasnovanom na znanju. Cilj je i promovisati međukulturalni dijalog kroz saradnju s trećim zemljama (sve zemlje sveta izuzev 27 država članica EU).
Mariele de Sarnez, liberalna francuska poslanica u Evropskom parlamentu pojašnjava sam princip funkcionisanja programa Erasmus Mundus za kandidate iz trećih zemalja. „Da bi došli da studiraju u EU moraju obavezno slediti studije na dva univerziteta u dve zemlje. Teramo ih, u neku ruku, da obiđu Evropu. Program se odnosi na profesore i istraživače zato što razvijamo partnerstva između evropskih univerziteta i onih iz trećih zemalja“.
Sarnezova navodi primer srpskih i/li makedonskih studenta koji hoće da studiraju svoj treći ciklus obrazovanja u EU, oni mogu da idu u Dablin, Barselonu ili na Sorbonu. „Tom studentu pomažemo značajnom stipendijom. Komisija finansira stipendijama podjednako značajnim kao što su američke. Reč je o 1.600 evra, što omogućava studentu da bude smešten u jako dobrim uslovima“, ističe evropska poslanica.
Selekciju studenata vrši Evropska komisija u zavisnosti od geografske ravnoteže. Tačnije, ne mogu studenti dolaziti uvek iz istih zemalja, a obraća se pažnja da postoji ekvivalent između polova, ne treba da to budu samo momci ili samo devojke. Izbor zavisi i od oblasti studiranja, gde se obraća pažnja na ravnotežu između naučnih i literarnih oblasti.
„Mislim da je važno da se kaže da će ovaj proces studiranja ubrzati kreiranje jednog pravog prostora evropskog visokog obrazovanja. Za takvo nešto je potrebno da diplome budu priznavane. Da student koji ide u jednu pa u drugu zemlju, može da dobije konačnu diplomu“, ističe Sarnezova.
Evropski parlamentarci saglasni su u stavu da stranim studentima mora biti omogućen lakši pristup univerzitetima u Evropskoj uniji ukoliko blok želi da sustigne američke standarde obrazovanja i ostvari sopstvene ciljeve, odnosno, od sebe načini glavnog konkurenta i obrazovno funkcionalni region u svetu.
U izveštaju koji je usvojio Obrazovni komitet, evropski poslanici kažu da studentima, koji su deo programa Erasmus Mundus, sistema razmene studenata u cilju promovisanja evropskog obrazovanja širom sveta, države članice Unije treba da izdaju specijalne Erasmus Mundus vize. Olakšice koje bi pružala takva studentska viza trebalo bi da budu prioritet.
„Visoko obrazovanje u Evropi treba da bude mnogo konkurentnije i privlačnije za mnoge strane studente i profesore koji su prethodno studirali u SAD“, kaže Mariela de Sarnez. Pre šest godina, države članice saglasile su se da bi blok trebalo da postane svetski lider u obrazovanju do 2010. Proces se, međutim, odvija isuviše sporo, pre svega zahvaljujući nedostatku političke volje i činjenice da obrazovanje treba da ostane uglavnom nacionalno pitanje. Proces tapka u mestu i uprkos čestim izjavama kako je mnogo bolje i atraktivnije studirati u SAD i Aziji, nego u nekoj evropskoj prestonici.
„Naš školski sistem mora biti prerađen i prilagođen ukoliko želimo da obezbedimo mladim ljudima neophodne veštine i sposobnosti za nova radna mesta“, kaže Jan Figel, komesar EU za obrazovanje, kulturu i multijezičnost. „Moramo pripremiti mlade ljude za one poslove koji još možda ne postoje – objašnjava komesar i podvlači da je važno – garantovati pristup obrazovanju za što veći broj ljudi, ali i obezbediti kvalitetan, pravedniji i efikasniji sistem obrazovanja“.
U godišnjem izveštaju Evropske komisije navodi se da je načinjen isuviše spor napredak u oblasti obrazovanja i sistema obuke širom Evrope, da bi se u potpunosti ostvarili ambiciozni ciljevi država članica EU, postavljeni u okviru Lisabonske strategije. Finska, Danska, Švedska, Velika Britanija, Irska, Poljska i Slovenija, načinile su značajan napredak, za razliku od Francuske, Holandije i Belgije koje kaskaju za njima. Slovenački ministar za razvoj, Žiga Turk kaže da bi vlade trebalo da prestanu da promovišu prosečne univerzitete u ime egalitarizma, već da što pre počnu da nagrađuju i reklamiraju one zaista odlične i reprezentativne, čak i ako to znači stvaranje nepopularnih razlika između najboljih i prosečnih profesora i studenata.
Komesar unije za istraživanje Janez Potočnik naglašava važnost davanja većih ovlašćenja evropskim univerzitetima, naročito u ključnim oblastima kao što su istraživanje i inovacije.
Predloženim reformama, evropski poslanici pokušavaju da stvore sistem koji bi bio krajnje iskorišćen. Tokom prve faze programa Erasmus Mundus, od 2004. do ove godine, date su ukupno 4.424 stipendije studentima izvan EU, a u programu su učestvovala 323 univerziteta, od čega njih 265 iz Evrope. Druga faza ima za cilj stvaranje zajedničkih master diploma i doktorata u kojoj bi učestvovala bar tri evropska univerziteta, postavljanje konkretnih veza između EU i univerziteta koji nisu sa područja Unije, kao i aktivno promovisanje evropskog visokog obrazovanja. Parlamentarci predlažu da se uvede pravilo po kome bi studenti, šest meseci ranije, trebalo da obaveste nadležne organe gde bi želeli da studiraju, kako bi se ostavilo vremena za proces dobijanja vize. Napominje se da bi program trebalo da bude na najmanje dva jezika.
Uzimajući u obzir činjenicu da države članice Unije imaju različite politike kad je reč o plaćanju školarine za treći nivo obrazovanja, parlamentarci su složni da školarina za program ne bi trebalo da se naplaćuje u onim zemljama gde je obrazovanje besplatno, kao što je to slučaj u Danskoj. Kritičari ipak s bojaznošću ističu da postoji rizik da se napravi sistem koji bi bio dostupan samo bogatim studentima.
U trci za dobijanjem prestižne titule glavnog konkurenta i lidera u obrazovanju, Evropska komisija intenzivirala je saradnju i sa izraelskim i palestinskim vlastima. Komesar za obrazovanje, kulturu i multijezičnost EU, otvorio je pre dva dana nacionalnu kancelariju EU za program Tempus u Jerusalimu i Ramali, i potpisao zajedničku deklaraciju o jačanju saradnje i dijaloga sa izraelskim kolegom, ministrom za obrazovanje Juliem Tamitom.