Marija Golubović: Znanje je moja preporuka

Ovaj tekst je dostupan i u audio formi koju možete aktivirati klikom na audio sadržaj ispod:

Marija je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Nišu, na odseku za Književnost i srpski jezik. Poslednjih 10 godina radi u NVO Help na administrativnim poslovima. Osoba je sa fizičkim invaliditetom i ističe da je štap njen „verni saputnik” u samostalnom životu.

Put od studija književnosti, preko bibliotekarstva do rada u Helpu

„Uživala sam čitajući, ali i rešavajući gramatičke zavrzlame našeg jezika. Iako sam umesto gimnazije, na zaprepašćenje svojih nastavnika, izabrala srednju stručnu školu, oduvek sam znala da, ako budem studirala, to će biti srpski jezik i književnost”, započinje Marija.

Nakon diplomiranja 2010. godine i volonterskog lektorskog rada, Marija je započela stručnu praksu u Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla” u Nišu, što je i bila njena želja. Nakon godinu dana stručne prakse, položila je stručni ispit za bibliotekara, i uz kraće prekide, preko programa javnih radova za osobe sa invaliditetom, u biblioteci je provela još oko godinu i po dana.

„Bile su to zaista divne godine koje će mi zauvek ostati u sećanju. Mnogo sam naučila i upoznala veoma kvalitetne ljude. Nažalost, i pored mnogobrojnih obećanja, nisam mogla da ostanem za stalno, što me je prilično razočaralo”, priseća se naša sagovornica.

Tri meseca kasnije prijavila se na konkurs organizacije Help za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i dobila posao. „Prijavila sam se na konkurs za rad na projektu na deset meseci, prošla selekciju i evo me u Helpu već 10 godina!”

Prepreke na putu do zaposlenja

Govoreći o preprekama na koje je nailazila prilikom traženja posla, Marija ističe da je njena „početna pozicija” bila loša, ali ne samo zbog invaliditeta već i zbog toga što se opredelila za profesiju koja nije profitabilna.

„Nisam naišla na direktno odbijanje poslodavaca zbog invaliditeta, ali jesam na gomilu poslatih prijava na koje nikad nisam dobila odgovor. Razlog tome može i ne mora da bude moj invaliditet. Dešava se svima”, navodi Marija i priseća se odlazaka na evidenciju nezaposlenih u Nacionalnu službu za zapošljavanje (NSZ) i iskrenih reči njene savetnice: „Ima poslića za osobe sa invaliditetom, ali to su sve poslovi sa niskom stručnom spremom. Ja stvarno ne znam šta da radim sa tobom!” To je situacija u kojoj se osetila u najvećoj meri diskriminisano.

Nije htela da zavisi ni od roditelja, ni od države i njenih davanja, pa je prihvatila priliku za rad u Helpu iako nije direktno vezan za njenu struku. „Vaspitana sam u porodici koja me je potpuno ravnopravno tretirala. Učena sam da dam sve od sebe i postignem najviše što mogu. Put škola – fakultet – posao za mene je bio logičan.”

Podrška kolega je bila važna

U Helpu obavlja administrativne poslove od komunikacije sa korisnicima, preko vođenja evidencija i popunjavanja baza podataka, sve do pripreme dokumentacije, organizacije tendera i obuka, lekture i prevoda. „U suštini, poslovi se uglavnom ponavljaju, ali nijedan dan nije isti, i nikad se ne zna šta će tog dana biti prioritetno.”

Na početku je razmišljala kako će se uklopiti u novi posao i imala je strah od komunikacije na engleskom jeziku, pa je podrška koleginica bila značajna. One su je uvele u posao i bile neka vrsta mentora, ali i ohrabrenja. „Ispostavilo se da nije bilo potrebe za strahom jer su mi kolege zaista pomogle na početku”, kaže naša sagovornica, navodeći da adaptacija radnog mesta nije bila neophodna s obzirom na to da njen posao podrazumeva kancelarijski rad.

Osobe sa invaliditetom donose drugačiju perspektivu

Govoreći o važnosti socijalne inkluzije i Marijinom odnosu prema poslu, Stanislava Kulidžan, regionalni PR Helpa ističe svoje pozitivne impresije. „Sa Marijom je zadovoljstvo raditi. U svoj rad unosi empatiju, radoznalost i detaljan pristup. Njena perspektiva je dodatno obogatila i produbila naš rad na socijalnoj inkluziji, naročito naše razumevanje svakodnevnih izazova sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom”, ističe Kulidžan.

Van radnog vremena Marija se bavi lekturom, povremeno drži časove srpskog jezika. Završila je onlajn kurs novinarstva, pa ponekad napiše i novinarski ili književno-kritički tekst. „Trenutno završavam kurs digitalnog marketinga pošto je i to jedna od oblasti koja me zanima. U slobodno vreme volim da se družim, posećujem pab kvizove i putujem”, priča o svojim interesovanjima Marija.

Preporuke za lakše zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Treba raditi na edukaciji poslodavaca kako bi mogli da razumeju šta osobe sa različitim vrstama invaliditeta mogu da rade.
„Poslodavac koji u svom okruženju nikada nije imao osobu sa invaliditetom vidi osobu koja će stalno biti na bolovanju, neće se uklopiti u kolektiv, a diskutabilno je i šta može i ume da radi.

Treba pokazati poslodavcima da među osobama sa invaliditetom ima i doktora nauka i vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima koji možda nikada nisu dobili adekvatnu priliku”, primećuje Marija čestu situaciju iz prakse.

Ona dodaje i da bi Zakon o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom trebalo izmeniti tako da i javni sektor ima obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, a ne samo preporuku.

Vremena se menjaju, moramo i mi sa njima

Poslodavcima koji razmišljaju da li da zaposle osobu sa invaliditetom Marija šalje ohrabrujuću poruku. „Osoba sa invaliditetom može biti vredan i dobar radnik u svojoj oblasti, koji će doprineti firmi na najbolji mogući način ako mu se pruži prilika. Takođe, poručila bih poslodavcima da se oslobode stereotipa o osobama sa invaliditetom i niskom nivou obrazovanja. Vremena se menjaju, moramo i mi sa njima!”

Pored preporuke za poslodavce, Marija je imala i poruku za one koji traže zaposlenje. „Uvek treba biti aktivan i prihvatati sve prilike jer nikad ne znaš šta te može dovesti do željenog cilja”, navodi ona i ističe da joj je volonterski rad u organizacijama osoba sa invaliditetom bio od velikog značaja za dobijanje posla u Helpu jer se upoznala sa projektnim radom i različitim društvenim grupama.

„S druge strane, rad sa korisnicima u biblioteci umnogome mi je olakšao današnju komunikaciju sa korisnicima u Helpu. Poznavanje jezika i književnosti, takođe, olakšava u velikoj meri poslovnu komunikaciju. Nikada nisam pretpostavila da sve to može biti povezano”, zaključuje naša sagovornica.

Humanitarna organizacija Help

„Help – Hilfe zur Selbsthilfe” je međunarodna humanitarna organizacija sa više od 40 godina iskustva u pružanju humanitarne pomoći i razvojne saradnje. U Srbiji je aktivna od 1999. godine, sa sedištem u Beogradu i kancelarijama u Nišu, Kraljevu i Vranju. Od hitne humanitarne pomoći do razvojnih projekata, fokus u Srbiji je na inkluziji, socio-ekonomskom osnaživanju i unapređenju uslova stanovanja ugroženih grupa.

Help je do sada u Nišu podržao stotine korisnika grantovima u opremi za razvoj biznisa, realizovao projekte rekonstrukcije, sanacije i opremanja, uključujući i Specijalnu psihijatrijsku bolnicu u Gornjoj Toponici, Centar za zaštitu mentalnog zdravlja KC Niš, Udruženje studenata sa hendikepom i Udruženje obolelih od cerebralne i dečje paralize, kao i specijalne škole „Bubanj” i „Carica Jelena”.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Inkluzija koja inspiriše: Uspešne poslovne priče osoba sa invaliditetom” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.