Marija Kalas i Aristotel Onazis u raljama boemije

Pedantni Marijini biografi zabeležili su da je, već prilikom prvog susreta s Kalasovom na venecijanskoj zabavi 1957. godine, Onazis bio opčinjen šarmom 32-godišnje operske dive. Dve godine kasnije harizmatični bogataš uspeo je da osvoji njenu naklonost, uprkos činjenicu da su oboje bili u braku – Marija s tri decenije starijim mecenom i menadžerom Đovanijem Batistom Meneginijem, a Aristotel s Atinom Livanos. U braku s Atinom, bogatom naslednicom, dobio je sina Aleksandra i kćerku Kristinu. Povod za brak nije bila ljubav, već Onazisov „njuh“ za biznis, s obzirom na činjenicu da je tako obezbedio ulaznicu u krug brodovlasnika.

Veruje se da je ljubavna priča primadone i, 17 godina starijeg, bogataša počela na krstarenju Mediteranom na jahti „Kristina“, u leto 1959. Među Onazisovim gostima bili su i Marijin suprug, kao i političari poput britanskog premijera Vinstona Čerčila i jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. Nakon putovanja, ljubavnici su zatražili razvod od supružnika, a Menegini je javno optužio Onazisa za bračni brodolom. Mada Aristotel nije Mario za operu, govoreći da zvuči kao „dovikivanje kelnera u italijanskom restoranu“, bio je ponosan na Marijin uspeh. Ona mu je uzvratila osećanja i prijateljima pričala da je prvi put u život iskreno zaljubljena.

Zbog ljubavi operska diva, koju je publika zavolela 1947, kada je u veronskoj Areni nastupila u „Đokondi“, rešila je da napravi pauzu u karijeri i bude samo „žena koja voli“. Često je pratila Onazisa na putovanjima širom sveta, uživajući u njegovim poklonima, pažnji i raskošnim haljinama. Ipak, on joj nije ponudio brak, a 1964, prvi put u javnosti, pojavio se s Džeki Kenedi, udovicom američkog predsednika Džona Kenedija. Marija je umirala od ljubomore i sve češće posezala za umirujućim sredstvima. U potrazi za utehom počela je ponovo da nastupa i u februaru 1965. devet puta dočarala lik Toske u francuskoj prestonici. Istu rolu trijumfalno je otpevala u Njujorku. Ipak, publika je primetila da je njen glas izgubio snagu, što je bila posledica sve izraženijih zdravstvenih problema, zbog čega se povukla iz javnosti. Poslednji put nastupila je u Japanu 1974.

Onazis se 1968. venčao s Džeki, koju su nazivali „najpoželjnija udovica na svetu“ (Marija je za to venčanje saznala iz novina), ali ako je suditi prema rečima ljudi iz njegovog okruženja, ubrzo je zažalio zbog takve odluke. Postoje podaci da je zatražio razvod braka, koji nije dobio zbog nedostatka „valjanog razloga“ po strogim grčkim zakonima. Nije se trudio da od predstavnika sedme sile sakrije da je ponovo čest gost u pariskom stanu Kalasove. Ostalo je zabeleženo da je u čuvenom klubu „Maksim“ uzviknuo: „Kako je dobro opet osetiti Marijine kukove, kostiju sam sit kod kuće.“ Džeki se pred kraj njihovog braka preselila u Njujork, gde je ostala do smrti, 1993. godine.

Brodovlasnik je najteži udarac doživeo 1973, kada je njegov sin Aleksandar poginuo u avionskoj nesreći. Mediji su ocenili da je Aleksandrova smrt zapravo označila kraj Onazisovog života, uprkos činjenici da je živeo još dve godine. Kada je osetio da mu je kraj blizu, potražio je Mariju. Onazisovi najbliži prijatelji posvedočili su da se odazvala pozivu i celu noć preležala budna u njegovom bolesničkom krevetu. „Voleo sam te, ne uvek valjano, ali voleo sam te koliko sam mogao“, navodno je rekao Mariji. Prema jednoj priči, pred smrt je pričao da je Kalasova „njegova istinska supruga“. Onazis je preminuo 15. maja 1975, a Marija je naredne dve godine živela usamljenički u Parizu. Šesnaestog septembra 1977. operska diva umrla je od posledica srčanog udara u 53. godini. Njen pepeo rasut je iznad Egejskog mora. Bio je to još jedan dokaz Marijine ljubavi prema brodovlasniku nemirnog duha.