Ućutkivanje i zastrašivanje: Kričkova tužba protiv Nikoline Sinđelić još jedan primer SLAPP tužbe

Kričak je protiv Nikoline Sinđelić podneo tužbu za povredu ugleda i časti, zbog njenog prvog javnog istupa u medijima, u kojem je iznela tvrdnje da ju je Kričak fizički napao u garaži zgrade Vlade Srbije tokom protesta.

Tužba se, kako je Nikolina objasnila, odnosi isključivo na njen javni nastup i izjave u kojima je govorila o pretrpljenom nasilju, dok institucije već mesecima ne reaguju na njenu krivičnu prijavu protiv njega.

„Ta tužba uopšte ne iznenađuje jer je to postalo praksa svih koji se nađu izoženi javnoj kritici njihovog rada. U pitanju je strateški postupak protiv učešća u javnim politikama odnosno SLAPP, to je nešto što vidimo svakodnevno i nije došlo kao iznenađenje. Jasno je da je Cilj ove tužbe ućutkivanje“, kaže za Danas Milena Vasić pravnica iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).

Kako ocenjuje naša sagovornica, težina ovog postupka se ogleda i u tome što je Nikolina pokrenula nekoliko postupaka protiv Krička koji stoje u mestu, pa je zbog toga neophodno pružiti joj svu moguću pravnu i društvenu podršku.

„Težina ove tužbe treba da nam kaže da je njen cilj da se Nikolina povuče i da prestane da se izlaže javnosti i postoji opasnost da ona bude finansijki kažnjena“, kaže Vasić.

Vasić ističe da na međunarodnom nivou postoje ključni dokumenti koji se bave SLAPP postupcima, među kojima su preporuka Saveta Evrope i Direktiva Evropske unije, koje postavljaju kriterijume za prepoznavanje i regulisanje ovakvih zloupotreba pravosuđa.

„Ta direktiva daje preporuku džavama članicama Evropske unije odnosno Saveta Evrope da to implementiraju u svoj pravni sistem. To znači da bi svaka država trebalo da donese zakon kojim se rešava pitanje SLAPP postupaka i mogućnosti da se ove tužbe odbace“, kaže Vasić.

Pravnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović smatra da ovakva tužba može da predstavlja dodatno zlostavljanje žrtve, posebno u slučaju Nikoline koja je preživela nasilje i ponovo će morati da se u sudnici suočava sa Kričkom.

„Ona će sada morati da se u tom postupku pojavljuje u sudnici sa Markom Kričkom kao tužena strana. I to vam je na određeni način nastavak zlostavljanja“, navodi Macanović.

Ona objašnjava da je u pitanju privatna krivična tužba koju svako može da podnese, i to je nešto što se ne može zabraniti. Ipak, kako navodi, u praksi postoje načini da se spreče zloupotrebe ovakvih tužbi.

„Ono što može da se uradi je da se radi sa sudijama, da se nauče da razumeju takve mehanizme i čemu oni služe i da uvažavaju standarde Evropskog suda za ljudska prava. Treba da se vaga da li je pretežniji interes onoga ko tuži i zaštita njegove privatnosti ili je pretežniji interes na zaštitu žrtava od nasilja“, objašnjava Macanović.

Kosana Beker, pravnica iz organizacije Fem Platz, ističe da se o povredi časti i ugleda može govoriti tek nakon što se sprovede postupak po prijavi žrtve i istraga o tome šta se zaista desilo u garaži Vlade Srbije, dodajući da njihova organizacija veruje ženama i da smatraju da je ono što Nikolina Sinđelić tvrdi istina.

„O povredi časti i ugleda moglo bi se govoriti samo da žene izmišljaju navode, a u slučaju Nikoline Sinđelić to nije slučaj — njeni navodi nisu izmišljeni, postoje i svedoci, a postupak još uvek nije sproveden. Pošto je smogla hrabrosti da javno progovori o nasilju koje je preživela, pokretanje tužbi protiv nje predstavlja vid pritiska, posebno kada se uzme u obzir da njena prijava stoji, dok on istovremeno podnosi tužbe i odmah dobija termine za ročišta“, kaže Beker.

Kosana Beker ističe da slučaj Nikoline Sinđelić ukazuje na obrazac nejednakog postupanja pravosuđa, podsećajući da je Kričak na sličan način brzo dobio termine i u postupcima protiv pukovnice u penziji i narodne poslanice Slavice Radovanović, što pokazuje da pravda ne funkcioniše jednako za sve.

„Po njegovim tužbama mogu odmah da se dobiju termini, i postoje raspoložive sudije, a Nikolinin slučaj nije ni otpočeo, tako nama ovaj sistem šalje jasnu poruku“, zaključuje Beker.