Piter Galbrajt, američki ambasador u Hrvatskoj, posle susreta s Tuđmanom 12. maja izjavljuje da Vašington ne stoji iza operacije hrvatske vojske te da je upozorio vladu u Zagrebu na moguće posledice takve akcije.
On ističe: „Sjedinjene Američke Države smatraju da je potpuno poštovanje ljudskih prava Srba i Hrvatskoj osnovni preduslov za mirnu reintegraciju“. Ubistva i proterivanje srpskih civila osuđuju i druge zemlje, ali se akcija hrvatskih snaga u većini izjava i komentara naziva oslobodilačkom, odnosno uspostavljanjem suvereniteta na delu državne teritorije.
Zvaničnici u Beogradu više ne govore o tome da su nekadašnje međurepubličke, takozvane avnojevske granice bile nepravedne ili administrativne. Prihvaćena je činjenica da su te granice priznate kao međudržavne, sa svim posledicama.
Za novog komandanta Vojske Krajine postavljen je general Mile Mrkšić. Bio je komandant Gardijske brigade JNA, koja je oslobodila, odnosno zauzela Vukovar. Nakon toga bio je na čelu specijalnih jedinica Vojske SRJ i pomoćnik načelnika Generalštaba Momčila Perišića. Petnaestak godina kasnije on će izjaviti da ga je Milošević primorao da prihvati čelno mesto u krajiškoj vojsci. Predsednik Srbije rekao mu je: „Ja sam se sa Franjom dogovorio da imaš pet meseci da stvoriš atmosferu u vojsci da nije dobro ići u rat i da se traži rešenje u suživotu, kao plan 'Z-4' ili onaj u Istočnoj Slavoniji“.
Pre godinu dana predsednik Srbije imao je dovoljno uticaja da u Krajini za predsednika umesto svojeglavog Milana Babića nametne tada poslušnog Martića. Sada i Martić okreće leđa Miloševiću i sklapa savez s doskorašnjim protivnikom Babićem. Skupština Krajine 29. maja u odsustvu smenjuje premijera Borislava Mikelića. Ovaj tvrdi da je odluka o njegovom smenjivanju doneta na sastanku Radovana Karadžića, Babića i Martića s vladikama Amfilohijem i Atanasijem. Formalni razlog uklanjanja Mikelića je njegovo protivljenje ujedinjenju RSK i Republike Srpske. Odgovarajuće odluke izglasale su tokom maja skupštine u Banjaluci i Borovu Selu. Momčilo Krajišnik saopštava da će Ujedinjena Republika Srpska, u sastavu savezne države Jugoslavije, biti kratkoročna faza pre svesrpskog ujedinjenja. Milošević je svestan međunarodnih okolnosti i zato se protivi i ujedinjenju Krajine i RS, a pogotovo plana o njihovom pripajanju Srbiji. Dobrica Ćosić takođe ukazuje da bi ujedinjenje bilo „nedomišljen i opasan čin“.
Tragedija u Zapadnoj Slavoniji, svakodnevne međusobne optužbe čelnika praćene smenama na svim nivoima, neprestano siromašenje većine uz širenje svakojakih glasina – sve to stvara gotovo nepodnošljivu atmosferu u Krajini. U Knin sve ređe dolaze glumci, pisci i pevači iz Srbije, koji su ranijih godina često putovali u Krajinu kako bi podizali nacionalnu svest i moral, ali i radi provoda. Deo izbeglica iz Zapadne odlazi u Istočnu Slavoniju i smešta se u Mirkovcima, Markušici, Dalju, Sarvašu, Antinu, Belom Manastiru, Iloku. Mnogi dolaze u Vojvodinu. Nekima je to već drugo izbeglištvo od 1991. Takve drame obično prate neželjeni događaji: u Vašici kod Šida minirana je katolička crkva i oštećeno nekoliko okolnih kuća.
Među hiljadu sedamsto izlagača na 62. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ima i kompanija iz Mađarske, Italije, Austrije, Bugarske, Rumunije i Grčke. Zoran Lilić, govoreći na otvaranju, njihovo prisustvo tumači kao nagoveštaj ukidanja sankcija: „Sada s punim pravom očekujemo da nam se omogući da svojim radom i znanjem, u ravnopravnoj ekonomskoj saradnji sa svetom, postignemo dinamičan razvoj i sebi obezbedimo odgovarajući životni standard. U toj razvojnoj viziji oslanjamo se na nesporne činjenice da i u ovako teškim uslovima mnoga naša preduzeća uspevaju ne samo da održe proces proizvodnje, već i proizvodnju i poslove unapređuju. Ovaj sajam pruža mnogobrojne primere takvog poslovanja“. Veći deo Lilićevog govora bio je posvećen miroljubivoj politici Beograda. Zvaničnici koriste svaku priliku kako bi dali do znanja domaćoj i međunarodnoj javnosti da ne podržavaju one koji žele nastavak rata. Milošević u svim razgovorima sa strancima naglašava da su lideri bosanskih Srba nepouzdani i da je samo on u stanju da obezbedi početak delotvornog pregovaračkog procesa. Ajvor Roberts, otpravnik poslova britanske ambasade u Beogradu, piše da bi se suština svih Miloševićevih poruka mogla sažeti sledećim rečima: „Ignorišite i izolujte Pale; dogovarajte se samo sa mnom. Možda će ići sporo dok me držite u okovima sankcija, ali ću ja uspeti.“
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
