Staljinisti 2.0

On je za televizije N1 i Nova rekao da rade kao „ispostave stranih agentura“ i da medij Radio Slobodna Evropa „treba skloniti“, kao i da traže dalje „promene zakona jer oni ne treba da postoje u našem etru“.

Vrlo brzo je vodeći solista Srbije poslao podršku izjavom da „N1 i Nova imaju agendu rušenja države“.

I dok se Srbija kao fol bori da uđe u Evropsku uniju, njeni ministri se bore protiv medija koji imaju kritički odnos prema onome što radi vlada i pokušavaju da i te medije svedu na svoju meru – propagandne medije koji imaju cilj širenje mržnje prema svima koji ne misle kao režim.

Domaća tužilaštva ne vide ni kontinuirane medijske kampanje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i u tabloidima, koja obiluju krivičnim delima i pozivima na linč, od kojih je u jednoj takvoj ubijen Oliver Ivanović.

Naravno, svi oni čekaju rasplet i pojaviće se da pokupe leševe i da se kao zgražavaju, ali ništa neće preduzeti da se to spreči.

Zato je vlastima i bitna kontrola REM-a, jer onda sa pet televizija sa nacionalnom pokrivenošću mogu potpuno nekažnjeno da progone ljude koji im nisu po volji i da šire nacionalnu, versku i rasnu mržnju, uprkos Ustavu i zakonima koji sve to zabranjuju.

To je i najbolji primer tvrdnje da je Srbija postala država zakonitog bezakonja, odnosno potpune državne anarhije u kojoj imamo zakone i to samo jer ih i druge zemlje imaju.

Ne pamtimo da je Ministarstvo informisanja ikad osudilo progon novinara, a danas se i pravi nevešto na sve napade državnih funkcionera na medije i novinare. Vrlo prosto – jer ih podržava. Naravno ne novinare, već progon i napade. A to vidimo jer imaju svoju istaknutu ulogu u tome.

Ovakvi istupi državnih funkcionera, kao što je onaj ministra informisanja koji bi da zabranjuje medije, sve u duhu navodne „proevropske agende Vlade Republike Srbije“ u kojoj udobno sedi, samo su razotkrili njihovo pravo – staljinističko lice.

I to je očito trend u celoj Evropi, rehabilitacija/reanimacija ideja koje su doživele svoj istorijski krah – fašizma i staljinizma. Samo se sada to zove umiveno – autoritarizam.

Ukratko, jedan čovek zloupotrebljava ceo državni aparat i komanduje njime, a ostali mu se dive, kliču i tapšu dok im dlanovi ne utrnu, a mediji koje kontrolišu, a to je svih pet televizija sa nacionalnom pokrivenošću, ne bave se ničim drugim sem veličanjem svog idola.

I ne samo to, oni ne vide ništa drugo što se dešava u Srbiji. I sve to da se ne bi videlo da je država Srbija do koske legalno opljačkana kroz nameštene tendere zloupotrebom državnih institucija, za koje nikome ne podnose račune o trošenju novca.

Za to vreme policija i tužilaštva ne smeju ni da pisnu, agencije za sprečavanje korupcije i druga kao nezavisna tela okreću glavu od nezakonitosti kojima se svakodnevno pljačka država.

Zato je potrebno naći krivca za rušenje države koju su oni zapravo već srušili, pa odatle ovakva i retorika o stranim plaćenicima. Ono što im nikako ne smeta je što većina ministara otvoreno i dobrovoljno radi za drugu državu i tuđe interese – u ovom slučaju ruske.

Jedino našta ovi tipovi nisu nimalo gadljivi od Evropske unije su njene pare, odnosno evri. Ali sa staljinističkom retorikom teško da će Evropa više i davati pare.