Medvedev odbacuje Putinovu gvozdenu pesnicu

Tako je premijer Vladimir Putin odabrao gvozdenu pesnicu i naredio policiji „pretražite svaku rupu i nađite ih za ime boga“. Na iznenađenje mnogih, Medvedev počinje javnu diskusiju fokusirajući se na borbu protiv siromaštva i nezaposlenosti u Severnom Kavkazu, kao jedini način da se iskoreni nasilje u tom regionu. Prema njegovim rečima rešenje ovih problema je mnogo teže nego traganje za teroristima. „Ljudi žele normalan i pristojan život, bez obzira gde žive. Federalne vlasti zajedno sa kolegama u regionu Kavkaza u obavezi su da stvore te uslove“.

Bombaški napadi usledili su u jednom neizvesnom trenutku za rusku politiku prema Kavkazu, smatraju stručnjaci, koja je još neizbalansirana između Putinove politike „pesnica“ i politike liberalizacije kojoj teži Medvedev.

Ukoliko napadi postanu učestali u Moskvi, kao što je bio slučaj u većem delu Putinovog predsednikovanja to znači „rat protiv terorizma“, smatra Aleksej Malašenko, specijalista za Kavkaz pri moskovskom Karnedži centru. „U slučaju da se napadi ne ponove Medvedev bi mogao da nastavi da se udaljava od Putinovog pravca“. Malašenko ukazuje naročito na odluku Medvedeva s početka godine kada je imenovao biznismena Aleksandra Kloponina, koji nije ni general ni veteran KGB, za svog specijalnog predstavnika u region, dajući mu zadatak da otvori nova radna mesta u regionu. „To znači priznanje da stari pristup nije uspeo. Mislim da je ovo poslednja nada, ukoliko i ovaj pristup ne urodi plodom stvar će potpuno izmaći kontroli“.

Magomed Mutsolgov, šef nevladine organizacije u republici Ingušetiji, koja je dokumentovala sve otmice i ubistva tokom antiterorističkih operacija, smatra da izbor Kloponina podvlači razliku između Putina i Medvedeva, koji je čak otvoren na izvesne beneficije u zamenu za bezbednosne garancije. Na sastanku sa senatorima prošlog meseca, Kloponin je javno izazvao čečenskog lidera navodeći da putuje u inostranstvu u svojstvu predsednika nezavisne zemlje. „Da li on misli da je Saudijska Arabija spremna da mu da novac“, pita se Kloponin aludirajući na turneju Kadirova. „Imamo ministarstvo spoljnih poslova za takvu vrstu pregovora“, naveo je Kloponin. Ovakve primedbe bile bi retkost da je Putin predsednik, koji je čak nagradio Kadirova medaljom ruskog heroja, najveće počasti zemlje, iako su organizacije za ljudska prava dokumentovale da su njegove snage koristile zaplašivanje i torturu.

„Politika Putina u Severnom Kavkazu bila je čista sila“, navodi Tanja Lokšina, istraživač prilika u regionu pri moskovskoj kancelariji Hjuman rajts voča. „Danas vidimo svežanj zbunjujućih tendencija. U jednu ruku, politika sile se nastavlja, ali istovremeno Kloponin nije čovek sile već mu je glavna dužnost socijalna infrastruktura“.

Tomas de Val, koautor knjige o prvom čečenskom ratu od 1994. do 1996, ističe da prati rusku politiku prema Kavkazu još od dana Borisa Jeljcina. „Svi ruski lideri su shvatili da potpuna kolonijalna konjunktura nije opcija“, kaže De Val, inače istraživač u Vašingtonu. „Od pristupa koji zahteva mnogo moćnog čoveka i snalažljivost, Rusija je usvojila model koji su Britanci koristili u Indiji „pronaći odlučne lokalce da sprovode tvoju strategiju“. „To je veoma mudra strategija, ali na duže staze znači imati različite ideje o tome šta znači biti ruski, i da su oni ‘naši’ a ne ‘drugi’. Mislim da su oni milion kilometara udaljeni od takve vrste razumevanja, što je neophodno da bi Severni Kavkaz načinili delom Rusije“, zaključuje Val.

Gruzija optužena za napade u Moskvi

Moskva – Šef ruskog Saveta za bezbednost Nikolaj Petrušev optužio je juče Gruziju da podržava terorizam u Severnom Kavkazu i da bi ta zemlja mogla biti umešana u napade na moskovski metro. Petrušev navodi da su članovi gruzijske specijalne službe povezani sa terorističkim grupama u regionu te da će istražitelji tragati za dokazima o umešanosti Gruzije u dva samoubilačka napada u Moskvi u ponedeljak. „Sve teorije treba da budu proverene. Gruzija i njen prozapadni lider Mihail Sakašvili ponašaju se nepredvidivo“, kaže ovaj bivši direktor Federalne službe bezbednosti (FSB), naslednice KGB. „On je već jednom izazvao rat, moguće je da to učini ponovo. Imamo informaciju da pojedini članovi gruzijskih specijalnih snaga podržavaju terorističke organizacije u ruskom Severnom Kavkazu“, dodaje Petrušev. S. D.

Bombaški napadi u Dagestanu

Makačkala – Dve eksplozije od kojih je jednu aktivirao bombaš samoubica odjeknule su juče u Kizljaru u ruskom regionu Dagestanu, kada je ubijeno najmanje 12 osoba, većinom policajaca, samo tri dana nakon bombaških napada u Moskvi. Prema navodima istrage, bombaš samoubica bio je odeven u policijsku uniformu. Policijski zvaničnik iz Kizljara navodi da je druga bomba bila postavljena u automobilu parkiranom blizu škole u centru grada, kada su stradala dvojica policajaca među kojima i šef lokalne policije Vitali Vedernikov. S. D.

Teroristi „pokazali“ lice

Vođa čečenskih terorista Doku Umarov preuzeo je odgovornost napade u moskovskom metrou. On je u video snimku postavljenom na nezvaničnom sajtu islamskih pobunjenika rekao da je „lično naredio napade“. „Kao što znate 29. marta u Moskvi, dve specijalne operacije su izvedene da unište nevernike i da pošalje pozdrave Federalnoj službi bezbednosti“, rekao je Umarov, koji sebe oslovljava sa „emirom Kavkavskog Emirata“. On je kazao da su „obe operacije izvedene pod njegovom komandom“ i zapretio da ti napadi „neće biti poslednji“, prenosi Rojters.