Medvedev osudio sovjetski režim kao totalitarni

„Sovjetski Savez je bio veoma komplikovana država, a ako ćemo biti iskreni – režim koji je izgrađen u Sovjetskom Savezu ne može se opisati nikako drugačije nego kao totalitarizam. Nažalost, to je bio režim u kojem su kršena elementarna prava i slobode“, rekao je ruski predsednik u intervjuu listu Izvestija. Medvedev i njegov prethodnik u Kremlju i sadašnji premijer Vladimir Putin do sada su rijetko kritikovali sovjetski sistem i insistirali su na njegovim dostignućima. „Staljin je počinio masovne zločine protiv sopstvenog naroda. Uprkos činjenici da je mnogo radio i da je pod njegovim rukovođenjem zemlja ostvarila mnoge uspehe, ono što je uradio sopstvenom narodu ne može se oprostiti“, ocenio je Medvedev.

Američke, britanske i francuske trupe pripremaju se da prvi put marširaju Crvenim trgom na Dan pobede koji je toliko bitan za ruski identitet da se čak probe ceremonija emituju uživo na televiziji. Moskva je pozvala strane vojnike da u nedelju učestvuju na ceremoniji prikazivanja ruske vojne moći, nastojeći da istaknu svoje zasluge kao glavne vojne sile za poraz nacističke Nemačke pre 65 godina i da potkopaju inostrane napore da, kako tvrde, umanje ulogu Sovjetskog Saveza u ratu.

Ekspertski krugovi ovu inicijativu Kremlja shvataju i kao težnju Rusije da sebe prikaže kao samouverenu svetsku silu spremnu na saradnju sa Zapadom, iako su ruski lideri nekada Dan pobede koristili za slanje oštrih poruka Vašingtonu. Primera radi, 2007. tadašnji ruski predsednik Vladimir Putin bio je toliko oštar na rečima da je američku spoljnu politiku uporedio sa Trećim rajhom.

Dan pobede je za Ruse najvažniji, a isto tako i najemotivniji sekularni praznik kojim se obeležava hrabrost i junaštvo, ali i patnje iz rata koji je odneo 26 miliona života Sovjeta. Ovogodišnjoj proslavi dat je naročit značaj. Rusi su već nedeljama poplavljeni kampanjom čiji je cilj da se pobudi veće interesovanje za praznik nego obično. Postavljeni su brojni bilbordi, koji najavljuju praznik, karakteristične praznične melodije čuju se sa zvučnika u podzemnim železnicama i drugim javnim mestima, dok su probe koje se izvode na Crvenom trgu već nedeljama glavne emisije. Rusi su inače krajne osetljivi na svako nepoštovanje prema ratnim podvizima zemlje i sumnjičavi prema zapadnim tumačenjima.

„Svako pokušava da se takmiči sa ulogom Sovjetskog Saveza , stoga mislim da je ovo veliki preokret“, izjavio je kadet koji se predstavio kao Dmitrij na nedavnoj ceremoniji u vojnoj akademiji. „Marširajuće stranih trupa Crvenim trgom jeste neka vrsta priznanja toga“.

Komandant 75-člane britanske jedinice koja će učestvovati u paradi osporava tvrdnje o nepoštovanju zasluga Crvene armije. „Uvek je bilo ogromnog poštovanja i priznanja prema naporima Sovjeta u Drugom svetskom ratu. Niko ne sumnja u njihova dostignuća“, kaže major Dai Bevan, komandant prvog bataljona velške garde.

Rusija se žalila što je Estonija izmestila spomenik sovjetskoj armiji iz centra Talina u predgrađe smatrajući takav potez promocijom fašizma. Ali Estonija i druge države koje su pale pod gvozdenu zavesu nakon rata kažu da ih je okupirao totalitarni sovjetski režim, stoga oni ne smatraju Sovjete oslobodiocima.

Fanatične ruske proslave analitičari doživljavaju kao znak na koji zemlja želi da izvrši kompenzaciju za svoja relativno mala istorijska dostignuća te da Kremlj na taj način kapitalizuje dragoceni aspekt nacionalnog jedinstva.

„Nema sumnje da je pobeda u Drugom svetskom ratu bila najveće dostignuće Sovjetskog Saveza“, kaže Maša Lipman iz Karnegi centra u Moskvi. „Povrh toga ovo je redak predmet koji ima jednoglasnu podršku svih Rusa. Može se reći da je pobeda pomogla oblikovanju ruskog identiteta, naročito u odsustvu drugih postignuća“, naglašava Lipman.

Ruski liberali, u međuvremenu, zabrinuti su da se rehabilitovanjem slike Staljina eksploatiše nacionalni ponos. Ogranak jedne komunističke grupe u Sankt Peterburgu zakupio je advertajzing prostor u gradu i postavio bilborde sa likom Staljina širom gradskog jezgra. „Rešili smo to da učinimo jer je uloga Staljina u pobedi u Drugom svetskom ratu nesumnjivo bila ogromna“, kaže lider grupe Sergej Malinkovič.

Vođa gradskog ogranka liberalne Jabloko partije Maksim Reznik zastupa drugačiji stav. On ističe da ova akcija vređa narod uoči Dana pobede. Moskovske vlasti takođe su povodom Dana pobede postavile postere sa likom Staljina, iako je ta ideja naišla na kritike komiteta Kremlja koji organizuje nacionalne proslave.

Među 25 stranih lidera koji prisustvuju paradi jesu nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Nikola Sarkozi i kineski lider Hu Đintao. SAD šalju podsekretara za političke poslove Vilijama Bernsa.

Nebo iznad Moskve tokom celog dana obletaće 160 aviona i helikoptera, uključujući i bombardere tipa Tu-95. Putin je 2008. obnovio vojnu opremu zemlje za paradu prvi put od 1990.