Medvedev poništava Putinove reforme

Iznenađujuća agenda dugoročnih promena nalaže: uvođenje liberalne demokratije umesto autoritarizma, vraćanje sistema direktnih izbora za regionalne guvernera, kraj cenzure medija, smanjenje predsedničkog mandata sa sedam na pet godina, sadašnji de fakto jednopartijski sistem mora biti poništen u korist izvorne multipartijske demokratije. Čini se da najneobičniji predlog reformi jeste poziv na pristupanje Rusije reformisanom NATO-u, razmatranje priključenja EU jednoga dana, te potpunu reorganizaciju Federalne službe bezbednosti, bivšeg KGB, i ministarstva unutrašnjih poslova. Radikalni predlozi dodatno začuđuju ako se ima u vidu da ova politička organizacija ima bliske veze sa Kremljom budući da je Dmitrij Medvedev predsednik borda poverenika Instututa i čovek po čijem je nalogu 2008. osnovan ovaj Institut.

Analitičari ocenjuju da Medvedevljevi savetnici nalažu ustvari preinačenje svake značajne političke reforme koju je Putin primenio kada je bio predsednik od 2000. – 2008, što ide u prilog spekulacijama o razdoru između nekadašnjih čvrstih saveznika. Štaviše, stručnjaci očekuje da izveštaj intenzivira nedeklarisan trku za predsedničke izbore 2012. kada bi, kako je najavljivao, Putin mogao ponovo da se vrati na mestu predsednika.

„Govorimo o opstanku Rusije. Lideri ove zemlje treba da naprave izbor kako vide zemlje u budućnosti i šta treba učiniti kako ne bismo propustili istorijsku priliku“, navode autori dokumenta.

Direktor Instituta Igor Jurgens ističe da ukoliko se Rusija ne modernizuje rizikuje odliv mozgova na Zapad i pogoršanje međunarodnih tenzija do tačke kada bi Rusija samu sebe mogla da uništi.

Jevgeni Gontmaker, od autora predloga, kaže da je pred Rusijom jednostavan izbor. „Možemo postepeno, ali odlučno da se razvijamo na više frontova ili ćemo ići jednolinijski u pravcu revolta koji posmatramo više od 20 godina“.

Najsmeliji do sada predlog ove političke organizacije očekivano je izazvao bes Putinovih pristalica i konzervativaca koji smatraju da liberali pokušavaju da vrate Rusiju u haos 1990-ih i eru Borisa Jeljcina. „Zemlja bi se vrlo brzo utopila u atmosferi anarhije i bezakonja“, kaže Dmitrij Orlov, savetnik u Putinovoj Jedinstvenoj partiji i dodaje da je „budućnost Rusije predložena u dokumentu crna“.

Slično mišljenje ima i Sergej Markov, poslanik Jedinstvene Rusije koji smatra da je „greška Instituta u tome što idealizuje period 1990-ih. „Taj period stvorio je sve preduslove za diktaturu. Samo politika Vladimira Putina, uz neka čuda, može da nas spase“.

Aleksej Makarin, analitičar u Centru za političke tehnologije, kaže da su prisutni znaci popuštanja u ruskim javnim govorima, u kojem „pitanja koja su nekada bila isuviše osetljiva i opasna za diskusiju sada mogu biti tema rasprava“. On podseća na velike proteste održane tokom vikenda u Kaljiningradu, zbog povećanja taksi i visoke cene života uz pozive Putinu da podnese ostavku. „Protest je bio u duhu krize sa kojom se zemlja suočava. Iako Kaljiningrad nije pravilo, to je jak signal za promene“.

Stručna javnost ocenjuje predlog reformi ne kao hvala na račun dosadašnjih postignuća već kao svojevrstan katalog kritika. U jednom odeljku koji se tiče ustava vidljivi su odjeci opozicionih slogana. „Rusija je upala u istorijsku klopku. Mora što pre da se modernizuje ili će funkcionisati u uslovima inercije i propadanja“, kažu autori izveštaja.

Ni Medvedev ni Putin još nisu reagovali na predložene promene. Međutim, pomoćnik šef ruske države Arkadi Dvorkovič potvrdio je da je predsednik primio nacrt predloga još pre nekoliko nedelja i da ga još razmatra. Stručnjaci ukazuju da će nekoliko predloženih promena verovatno postati politika vlade, ali činjenica da o njima upravo razgovaraju ljudi koje predsednik sluša, upućuje na zaključak da je ruski politički establišment svestan nedostatak u državi i da brine za budućnost zemlje. Izveštaj se podudara sa političkom zbrkom nastalom u parlamentu nakon što je predsednik Gornjeg doma parlamenta Sergej Mironov javno kritikovao ekonomsku politiku Putina.