Medvedev vratio Žukova iz bunkera

Žukov je intervjuisan 1966, ali je naređeno da se snimljeni razgovor uništi jer je on tom prilikom otvoreno govorio o neorganizovanom rukovodstvu i lošoj odbrani Crvene armije dok su se nacisti približavali Moskvi. To otkriće kosi se sa zvaničnom propagandom o Staljinovom rukovodstvu tokom Velikog otadžbinskog rata, kako ga Rusi nazivaju. Otac TV novinara Vladimira Poznera sačuvao je jedinu arhivsku kopiju razgovora koji je nedavno emitovan na Kanalu 1 ruske državne televizije. Kako navodi stručna javnost, to je još jedan znak da ruski predsednik Dmitrij Medvedev podržava slobodniju procenu Staljina uoči proslave Dana pobede 9. maja, odnosno 65. godišnjice od završetka Drugog svetskog rata.

Medvedev je prošle nedelje naredio da se objave dokumenta koja predstavljaju dokaz da je Staljin dao zeleno svetlo za masakr 22.000 poljskih zatvorenika u Katinu 1940.

Žukov, koji je prvu pobedničku paradu na Crvenom trgu posmatrao sa belog konja 1945, nije spominjao Staljina dok je objašnjavao kako je osujećeno napredovanje nacista. On je takođe rekao da su nacističke snage „precenile sebe i potcenile sovjetske trupe“. Prema njegovim rečima, najopasnija nedelja bila je u oktobru 1941. na odbrambenoj liniji na periferiji Moskve. Staljin ga je pozvao u Kremlj, budući da se situacija pogoršavala: „Staljin je imao grip, ali je radio“, rekao je Žukov sovjetskom piscu Konstantinu Simonovu. Pokazao je mapu fronta i rekao: „Pogledaj kako se situacija razvija na zapadnom frontu. Nijedan izveštaj mi ne pruža uvid u to šta se u ovom trenutku dešava. Gde su naše trupe?“ Žukov je otišao do prve borbene linije i otkrio da su tamošnje odbrambene snage „apsolutno nedovoljne“. „Bila je to veoma opasna situacija. U suštini svi prilazi Moskvi bili su otvoreni. Naša vojska ne bi mogla da zaustavi neprijatelja ukoliko bi krenuo na Moskvu. Telefonirao sam Staljinu. Rekao sam mu da najhitnije treba okupirati odbrambenu liniju Mozhaisk, jer u pojedinim delovima zapadnog fronta zapravo nema sovjetskih vojnika“. Staljin mu je uzvratio telefonski poziv i imenovao ga za komandanta zapadnog fronta.

Žukov je priznao da su generali sumnjali u svoju sposobnost da spreče naciste da zauzmu rusku prestonicu. „Kad bi komandanti imali samopouzdanja, mogli bismo da zaustavimo neprijatelja. Moram otvoreno da kažem da nismo u potpunosti bili sigurni da ćemo u tome uspeti. Bilo bi moguće da se zadrže prve jedinice protivnika, ali ukoliko bi on poslao svoju glavnu jedinicu, bilo bi je teško zaustaviti“. Prema rečima Žukova, izdata su tajna naređenja da se pripremi odbrana Moskve za slučaj da se Nemci probiju.

Uprkos tome što Žukov ima lošu reputaciju, u dokumentarnom filmu je predstavljen kao skromni čovek koji nastoji da predstavi rat kao trijumf običnog naroda rešenog da odbrani otadžbinu i svoju prestonicu od osvajača. „Nijedan vojnik, oficir, general koji je učestvovao u borbama ne može da zaboravi tako težak rat“, rekao je Žukov u intervjuu, „međutim, ništa mi nije ostalo tako urezano u sećanju kao bitka za Moskvu. Odlično smo razumeli šta ona znači i čak se i sada sećam svakog njenog detalja. Moskva je bila najteži ispit“.

Žukov je postao oficir Crvene armije s najviše odlikovanja i jedini general koji je četiri puta dobio nagradu Heroja Sovjetskog saveza. Bio je prisutan tokom poraza nacista u Berlinu i imenovan je za vojnog guvernera sovjetske okupacione zone u Nemačkoj. Pozner je rekao da su sovjetske vlasti naredile da se uništi intervju sa Žukovim jer je „rekao istinu“ i dodao:“Smatram da svi učesnici rata imaju pravo da saznaju istinu o ratu“.

Biografija

General Georgij Žukov je rođen 1896. Kao mladić radio je kao krznarski šegrt sve do 1915. kada je pristupio konjici carske armije. Borio se u redovima Crvene armije nakon revolucije 1917. kada je stekao velike hvale od svog komesara Staljina. Iako najslavniji Staljinov general tokom 1940-ih, sovjetski lider ga je nakon Drugog svetskog rata marginalizovao i prekomandovao u region Odesa, današnja Ukrajina. Pošto je na kratko vratio popularnost nakon Staljinove smrti 1955, naredni sovjetski lider Nikita Hruščov ga je otpustio 1957. General Žukov je umro 18. juna 1974.