Medvedev žali što nije promenio Rusiju

Budući premijer Dmitrij Medvedev obećava vrlo ambicioznu agendu – penzione reforme, okončanje siromaštva i korupcije, modernizaciju. Međutim, ruska javnost još pamti neispunjena obećanja koja je dao po dolasku na mesto predsednika 2008. „Medvedev nije uspeo da sprovede reforme uz pomoć ovlašćenja koja ima kao predsednik. Šta sada da očekujemo“, pita se politički analitičar Dmitrij Oreškin.

Dobar deo stručne javnosti smatra da je ovo, pre svega, idealna prilika za Medvedeva da dokaže da je više od Putinovog pomoćnika, te da najpre mora da se izbori za političku relevantnost budući da je ceo predsednički mandat proveo u senci Putina. Poslednjih nekoliko dana Medvedev se svojski trudio da ubedi članove vladajuće stranke Jedinstvena Rusija, čiji je sada lider budući da mu je Putin prepustio nedavno tu ulogu, da je konzervativac koji može voditi partiju ka pobedi. Ipak, mnogi vide Medvedeva isključivo kao Putinovog pomoćnika. „Putin je bio i ostao moralni lider i kreator naše partije“, kazao je nedavno Andrej Isajev u intervjuu za Njujork tajms.

Upućeni tvrde da na sastanku protekle nedelje sa uticajnim liberalima, svojim savetnicima za ljudska prava, Medvedev nije sakrivao razočarenje u svoje predsednikovanje, navodeći da je dopustio da mu izmakne šansa da promeni Rusiju.

Kada je, septembra prošle godine, objavio da se Putin vraća u predsedničku fotelju, naneo je jak udarac svom političkom profilu ukazujući da je popustljivo predao poziciju koju je želeo za sebe, uvereni su stručnjaci. Mirisao je na slabost, što je opasna stvar u sistemu koji poštuje jačinu.

Pred Medvedevom su sasvim sigurno veliki izazovi. To je nagovestila i reakcija ministra finansija Alekseja Kudrina, poznatog Putinovog lojaliste, koji je rekao da će radije napustiti vladu nego da podnosi izveštaje Medvedevu kao premijeru.

Bes ne skrivaju ni Medvedevljeve dojučerašnje pristalice koji su verovali da će on tražiti i drugi mandat, te se osećaju iznevereno. Na društvenoj mreži Tviter, budućeg premijera počeli su da oslovljavaju kao „patetika“. Igor Jurgens, bivši savetnik Medvedeva, istakao je pre neki mesec da bi trebalo da odbije premijersku poziciju jer se neće moći izboriti sa izazovima u novoj vladi.

Na dužnost premijera Medvedev stupa bez većeg dela svojih pristaša u okruženju, za koje je Putin jednom prilikom rekao da je teren gde „slabiji bivaju poraženi“. Aleksej Makarkin, analitičar iz Centra za političke tehnologije, ukazuje da Medvedev pre četiri godine ne bi mogao postati predsednik da ga nije izabrao Putin, popularan kod birača koji su odobrili njegov izbor. „Nisam siguran, ali moguće je da bi glasali i za Konija, Putinovog crnog labradora“, smatra Makarkin.

Bivši politički savetnik u Kremlju Gleb Pavlovski uveren je da Medvedev istinski želeo da pokrene sveobuhvatne reforme, ali je odustao suočen sa protivljenjima Putina i njegovih saveznika. Pitanje je stoga da li je Medvedev ikada imao slobodu da deluje nezavisno i slobodno. Razlog što je Medvedev postigao krajne blede rezultate tokom predsedničkog mandata insajderi Kremlja pronalaze u tome što nije imao podršku političke elite koja ga okružuje. Niti je, kako ističu, imao popularnost koja bi nadjačala Putinovu, što je u stvari ograničilo njegovu sposobnost da deluje ili i menja politiku.

Njegove šanse za dugogodišnje preživljavanje na mestu premijera zavisiće delom od sposobnosti zemlje da izbegne recesiju i političke nerede, te njegovih ličnih sposobnosti da pomiri rivalitete unutar vlade. Ali najvećim delom, slažu se upućeni, politička budućnost Medvedeva zavisi od njegovog dugogodišnjeg prijateljstva sa Putinom, koje seže do početka 1990-ih kada su dvojica državnika radili zajedno u gradskoj administraciji Sankt Peterburga.