U sistemu daljinskog grejanja u Subotici nalazi se desetak hiljada domaćinstava i nešto više od 400 javnih ustanova i preduzeća. Kod 20 odsto tih potrošača uvedena je mogućnost kontrole potrošnje toplotne energije, posredstvom kalorimetra i specijalnih ventila, što je visok procenat u odnosu na prosek u drugim gradovima republike. Međutim, efekti ovakvog rešenja su kontradiktorni – nesporno je da mnogi potrošači štede i energiju i novac, ali pošto sistem nije svuda jednak, rezultati su veoma različiti, u zavisnosti od vrste objekta.
Naime, subotička toplana je uvođenje kalorimetara započela još 2006. godine, što se pokazalo kao veoma dobar potez za racionalizaciju potrošnje i smanjenje pojedinačnih računa za grejanje. Tu mogućnost imaju sve porodične kuće sa daljinskim grejanjem, kao i deo manjih stambenih zgrada. Međutim, kalorimetri koje je instalirala gradska toplana neprimenljivi su kod mnogih zajedničkih stambenih objekata, pogotovo višespratnica. Merač toplotne energije u tim slučajevima pokazuje samo količinu zajedničke potrošnje za celu zgradu, a porom se ta potrošnja „deli“ po stanovima i kvadratnim metrima.
Rešenje je na stanarima, koji bi trebalo da o svom trošku ugrade kontrolne uređaje. U dosta zgrada korisnici daljinskog grejanja su to sporazumno uradili, ali je znatno više objekata gde se to nije učinilo, jer postavljanje kontrolnog uređaja za mnoge građane je previsoka stavka.
Dogovor oko individualnog uvođenja regulatora toplote najteže se postiže u velikim stambenim zgradama, a Toplana nema ni ingerencije ni obaveze da u stanovima interveniše u tom smislu, jer je to u stvari potpuno individualna stvar, navode u ovom javnom preduzeću. Sa druge strane, pojedini korisnici nisu previše zadovoljni ugrađenim meračima potrošnje, pogotovo u odnosu na njihovu cenu, tvrdeći da se njihovi računi uglavnom i ne razlikuju od onih sugrađana koji plaćaju po starom sistemu, po kvadratnom metru.
Direktor JKP Toplana Pero Rikić kaže da se i dalje radi na uvođenju podstanica sa kalorimetrima tamo gde ih nema, te da se u nove zgrade oni obavezno ugrađuju za svaki stan pojedinačno, jer je iskustvo veoma pozitivno, pre svega zbog racionalizacije potrošnje. Kako navodi, krajnji računi kod građana koji imaju mogućnost da mere i kontrolišu potrošnju toplotne energije u svojim stanovima znatno su niži, nekad i preko 30 odsto, jer oni po želji mogu smanjiti jačinu grejanja ili pak pojedine radijatore isključiti.
No, kako je od prošle godine uveden novi sistem naplate, i istovremeno povećana cena grejanja, u stanovima gde postoje kalorimetri vlasnici neretko isključuju radijatore i prebacuju se na jeftinije energente, što za njihove porodične budžete znači uštedu, ali za Toplanu i manju zaradu. Nedavno najavljeno novo poskupljenje daljinskog grejanja, verovatno će zaradu Toplane unekoliko povećati, ali će svakako biti i sve više isključenih radijatora kod onih 20 odsto potrošača sa kalorimetrima.
Ostali će plaćati ceh, to jest račune koji spadaju među najviše u Srbiji. Ilustracije radi, za stan od 55 kvadrata račun za grejanje iznosi i do 12.000 dinara mesečno u sezoni.
„Milina“ u javnim ustanovama
Zanimljivo je da kontrolni mehanizmi i merači potrošnje toplotne energije nisu ugrađeni gotovo ni u jednoj javnoj ustanovi, te je praktično u njima dozvoljeno da se toplota troši do maksimuma, po istoj ceni. Tako se događa da je u Gradskoj kući, koja prema zvaničnim podacima ima 16.000 kvadratnih metara korisne površine, usred zime temperatura gotovo letnja, a nju svakako plaćaju i građani čije se kuće greju na drva ili čak i jedva greju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
