Merkelova prinuđena da raspiše izbore

 Dobri poznavaoci prilika ocenjuju da je Merkelovu zadesila možda najgora politička kriza od kada je stupila na poziciju kancelarke 2005, imajući u vidu da joj je položaj u poslednje vreme prilično poljuljan zbog ostavke dvoje visokih zvaničnika iz njene partije i prošlomesečnog izbornog poraza. Stiče se utisak da ju je odluka da Nemačka da svoj doprinos spasilačkom paketu za Grčku, „teškom“ više milijardi dolara, kao i paketu pomoći namenjene evru, koštala dragocenih glasova nemačkih građana, koji su ogorčeni zbog izdvajanja novčanih sredstava za, kako sami kažu, susede rasipnike.

Vlada je prošle nedelje predložila mere kojima bi do 2014. trebalo da se uštedi gotovo sto milijardi dolara s ciljem da se uspori rast državnih dugova. Budući da je takva inicijativa vladajuće koalicije usledila ubrzo nakon izglasavanja spasilačke pomoći, kresanje budžeta je navelo hiljade Nemaca da organizuju ulične proteste na kojima je povređeno više od deset policajaca.

U nemačkom magazinu Špigl koalicija konzervativnih hrišćanskih demokrata Merkelove i slobodnih demokrata, koji su orijentisani ka biznisu, nazvana je „vladom u ruševinama“. U tom kontekstu, magazin navodi „da niko, čak ni najlojalniji sledbenici Merkelove, ne bi smeo da se kladi da će ova vlada potrajati“. Analitičari ocenjuju da bi nakon ostavke nemačkog predsednika Horsta Kelera, izbori zakazani za 30. jun mogli za Merkelovu da predstavljaju kritičan test, koji će odlučiti da li će ona tokom leta ostati na funkciji. Iako bi predsednika, koji će možda imati ceremonijalnu poziciju, mogli da izaberu članovi parlamenta i državni predstavnici, tajno glasanje je takođe važan test partijske solidarnosti. „Ili ćemo usaglasiti svoja delovanja ili će to biti skori kraj koalicije“, rekao je Jorg-Uve Han, lider slobodnih demokrata u državi Hesen.

Ukoliko Merkelova ne može da održi koaliciju da bi obezbedila pobedu svog predsedničkog kandidata Kristijana Vulfa, državnog premijera u Donjoj Saksoniji, biće to zapravo glasanje o nepoverenju prema Merkelovoj, ocenjuje stručna javnost. „Novi izbori su i u mislima i u srcu svih koji razmišljaju o političkoj odgovornosti“, rekla je Renata Kunast, portparolka opozicione partije Zelenih u parlamentu.

Nedavno sprovedene ankete javnog mnjenja pokazuju da biračko telo sumnja da će alijansa konzervativnih hrišćanskih demokrata Merkelove i slobodnih demokrata preživeti do kraja mandata u jesen 2013. „Ovo je verovatno najveća kriza u koju je Merkelova do sada bila umešana“, rekao je Džekson Džejns, izvršni direktor Američkog instituta za savremene nemačke studije na Univerzitetu Džon Hopkins. On je, međutim, naglasio da očekuje pobedu Vulfa, predsedničkog kandidata Merkelove, kao i da vlada u sadašnjem sastavu ostane na snazi. „U ovom trenutku ne vidim drugu alternativu. Ne bih rekao da Nemci kao celina olako shvataju političke razvode“, zaključio je Džejns.