Prvi put od početka ekonomskog sunovrata i krize evra, nemačka kancelarka Angela Merkel boravila je u Atini gde je tokom šest sati trajanja „škakljive misije“, navode berlinski mediji, razgovarala sa premijerom i predsednikom Antonisom Samarasom i Karolosom Papuljasem.
Stručna javnost ukazuje da su se u odnosu na Merkelinu poslednju posetu Atini okolnosti i te kako izmenile: U Grčkoj, koja je tada važila za primer uspešne priče u EU, naišla je na prijateljski doček premijera Kostasa Karamanlisa. U očima mnogih Grka, međutim, danas je Merkelova glavni krivac i krojač nepopularnih mera štednje. U grčkim medijima je čak porede sa Hitlerom, navodeći da je Grčka nemačka „okupaciona zona“.
Merkelovu je u Atini dočekalo na hiljade demonstranata, ali i snažne mere bezbednosti, jače nego kada je bivši američki predsednik Bil Klinton 1999. dolazio u grčku prestonicu. Angažovano je čak 7.000 policajaca iz cele Grčke, za koje tamošnja štampa piše da im je proteklih sedmica smanjena plata. Od aerodroma do sedišta vlade ima 36 kilometara i taj put Merkelove je bio potpuno blokiran, s helikopterima u izviđanju i snajperistima na krovovima. Prestonica je bila pod opsadom koja se ne pamti u protekloj deceniji. Radnici u državnim službama, među kojima i nastavnici i doktori učestvovali su u protestnoj šetnji noseći parole „Ne plači za nama, Merkel“ i „Nisi dobrodošla ovde“. Prema rečima dopisnika, na glavnom trgu Sintagma viđeni su i demonstranti odeveni u nemačke vojne uniforme za zastavama sa svastikom.
Do sada je nemačka kancelarka uglavnom bila kritična prema Grčkoj zbog sporih reformi, a juče je njen zadatak bio da pokaže solidarnost prema patnji ove južne evropske članice i na simboličan način ukaže da želi ostanak Grčke u evrozoni.
„Njena poseta je primarno vezano za političko pozicioniranje, a i pruža priliku da Merkelova razjasni svoju poziciju vezanu za Grčku“, smatra analitičar Aleks Vajt.
Stručnjaci se ipak slažu da ispod svih tenzija leži ključ odnosa: Grčka zavisi od nemačkog novca dok kancelarka ipak želi da sačuva jedinstvenu valutu.
U skladu sa miroljubivim tonom posete Merkelove Grčkoj jeste i jučerašnja ocena predsednika Evropske centralne banke (ECB) Maria Dragija, koji je ukazao da je Atina značajno napredovala u reformama, mada još treba da učini. Dragi nije, međutim, komentarisao rezultate procena grčkih finansija pre izveštaja trojke – Evropske unije, Međunarodnog monetarnog fonda i ECB, koji se očekuje sredinom meseca. Poverioci su juče Luksemburgu ipak zadržali pritisak na Grčku ne bi li sprovela mere štednje i postavili joj rok da do 18. oktobra „pokaže rešenost u sprovođenju obećanih reformi“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
