Moral osoblja u većima Haškog tribunala je dosad na najnižoj tački, piše na sajtu agencije Sense, u tekstu zasnovanom na uvidu u rezultate anketa sprovedenih među mlađim pravnicima u ovom sudu.
Prema anketi sprovedenoj u junu ove godine, u čiji je sažetak Sense imala uvid, rasprostranjeno je osećanje da predsedniku Teodoru Meronu i njegovom timu nije stalo do tribunalovog osoblja niti do nasleđa institucije, već samo do strategije za okončanje rada, takozvanog Mehanizma, koji nasleđuje Tribunal, kao i njihovih ličnih interesa.
Ispitanici Meronu i njegovom timu zameraju na nepotizmu, dvostrukim standardima, aroganciji i konstantnom menjanju pravila, a Sense rezultate ispitivanja naziva poražavajućim. Paralelno sa smanjenjem broja zaposlenih, Meron, kako navodi jedan od anketiranih, unapređuje članove svoje kancelarije na položaje koje niko drugi ne bi mogao da dobije i nastoji da šeficu svog kabineta promoviše u sutkinju Žalbenog veća.
Anketa je sprovedena među sedamdesetak mlađih pravnih savetnika koji pomažu sudijama pretresnih i žalbenih veća, pripremaju nacrte sudskih naloga, odluka ili presuda i organizuju i sažimaju dokaze strana u postupku.
Glavni razlog njihovog nezadovoljstva, prema anketi, jeste „nepravedan i netransparentan“ proces smanjivanja broja tribunalovog osoblja i način regrutovanja kadrova za takozvani Mehanizam za međunarodne krivične sudove, koji će naslediti ove sudove.
Čak 94 odsto anketiranih proces regrutovanja kadrova za pomenuti Mehanizam smatra „nepravednim i netransparentnim“, dok tri četvrtine na isti način ocenjuju proces smanjivanja broja osoblja Tribunala. Isti je, otprilike, odnos i u pogledu informisanosti: 95,5 odsto smatra da nisu dovoljno informisani o procesu odlučivanja o regrutovanju kadrova za Mehanizam, dok 70 odsto tvrdi da nisu na pravi način informisani o tome kako se donose odluke o smanjenju broja tribunalovog osoblja.
Dalje, dve trećine anketiranih smatra da kadrove za Mehanizam treba pre svega tražiti među dosadašnjim osobljem Tribunala, kao i da bi otvaranje Mehanizma za kadrove spolja negativno uticalo na njihovu dobrobit. Čak 98 odsto anketiranih smatra da bi im to snizilo radni moral, svaki drugi priznaje da bi smanjili učinak na poslu, dok 90 odsto kaže da bi što je moguće pre potražili novi posao.
Neraspoloženju mlađih pravnih savetnika doprinosi i činjenica da stalne sudije imaju diskreciono pravo da savetnike koji su im dodeljeni izuzmu iz „procesa uporednog ocenjivanja“, od kojeg zavisi kome će od njih biti produženi ugovori, navodi se na sajtu agencije Sense.
I presude problem
Po oceni jednog od anketiranih, niskom moralu među tribunalovim pravnicima ne pomažu ni nedavne presude Žalbenog veća (na primer kojima su oslobođeni Ante Gotovina i Mladen Markač) kojima se šalje poruka da se prvostepene presude – ma koliko bile obimne, detaljne i dobro obrazložene – mogu u celosti preinačiti na pedesetak stranica vrlo tankog obrazloženja i bez mnogo obzira za standarde preispitivanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
