U specijalnom izveštaju Rejčel Irvin i Velme Šarić, pod naslovom „Pokušaji da se obeleže mesta stradanja podelili Bosnu“, Institut za izveštavanje o ratu i miru (IWPR) istražuje zbog čega pitanje spomenika izaziva tolike podele, da li ga treba regulisati zakonom, i koja je zapravo svrha spomenika.
Širom Bosne i Hercegovine, mesta zločina često nemaju nikakva formalna obeležja u znak sećanja na ono što se tu zbilo. Posmatrači kažu da je to posledica činjenice da sve tri etničke grupe u BiH odbijaju da priznaju da su pojedinci iz njihovih redova počinili zločine.
Stručnjaci za tranzicionu pravdu upozoravaju da to ne samo da otežava preživelima da se suoče sa prošlošću, već i obezvređuje napore koji se čine u cilju unapređenja budućeg suživota. A postojeći spomenici, na mestima gde su ipak postavljeni, često su lišeni bilo kakvih edukativnih komponenti, ili predstavljaju pristrasnu interpretaciju istorije koja samo produbljuje podele.
Organizacije žrtava kažu da žele da podignu spomenike na mestima gde su počinjeni zločini – uključujući i nekadašnje zatvoreničke logore u Republici Srpskoj, poput Omarske, Keraterma i Trnopolja – ali im to ne dozvoljavaju zvaničnici koji tvrde da ne postoji zakon koji reguliše pitanje spomenika.
Neki eksperti kažu da nepostojanje zakona služi naprosto kao izgovor političarima kojima više odgovara da poriču prošlost, dok ostali smatraju da bi pravna regulacija zapravo mogla sprečiti zloupotrebu spomenika u cilju pojačavanja postojećih predrasuda i iskrivljivanja činjenica o nedavnoj prošlosti.
I mada je većina preživelih saglasna da spomenike treba podizati na mestima masovnih zločina, ne postoji jedinstveno mišljenje o tome čemu oni zapravo treba da služe: da odaju počast žrtvama, ili treba da budu korišćeni za edukaciju posetilaca i podsticanje pomirenja među zajednicama.
Nekoliko preživelih sa kojima je IWPR razgovarao u pripremi izveštaja rekli su da bi želeli da nekadašnji zatvorenički logori budu pretvoreni u neku vrstu muzeja, te da nije dovoljno samo postaviti spomenike sa ispisanim imenima.
Naglašavaju i da spomenici ne bi trebalo da govore o krivici, već o temeljnim poukama za budućnost. Osim toga, još ne postoji saglasnost o tome da li spomenici mogu da budu nametnuti na područjima gde postoji veliki otpor, ili ih treba postaviti tek nakon otvorenih razgovora i rasprava unutar šire zajednice.
Ulazak u EU ne rešava sve
Posmatrači kažu da problem treba da rešava međunarodna zajednica, pošto trenutno prevladava mišljenje da će pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji rešiti sve probleme u zemlji. Stručnjaci upozoravaju da to definitivno nije tako i da EU treba jasno da kaže kako će javno negiranje činjenica koje je utvrdilo pravosuđe sprečiti pridruživanje BiH Evropskoj uniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
