Najnoviji podatak da je nemačka kompanija „Drakslmajer“, proizvođač delova za luksuzne automobile, počela da radi u industrijskoj zoni Bagljaš u Zrenjaninu, jedna je od dobrih vesti na koje su se Zrenjaninci već navikli. Prethodile su joj investicije italijanskih kompanija „Fulgar“, „Pompea“ i brojnih domaćih malih i srednjih preduzeća gde je stotine radnika našlo posao.
Najnoviji podatak da je nemačka kompanija „Drakslmajer“, proizvođač delova za luksuzne automobile, počela da radi u industrijskoj zoni Bagljaš u Zrenjaninu, jedna je od dobrih vesti na koje su se Zrenjaninci već navikli. Prethodile su joj investicije italijanskih kompanija „Fulgar“, „Pompea“ i brojnih domaćih malih i srednjih preduzeća gde je stotine radnika našlo posao. Snalaženje u privlačenju investicija, na primeru ovog grada, već je i dobilo ime „Zrenjaninski recept“, a to je i povod za razgovor sa gradonačelnikom Goranom Kneževićem.
Najavli ste nove izvore za punjenje budžeta, među kojima su i obveznice grada. Koliko su mogućnosti za takvo finansiranje realne?
– Finansiranje kapitalnih projekata izdavanjem obveznica grada je poznato i u svetu i u našem okruženju – BIH i Hrvatskoj, na primer. Radi se o efikasnom modelu koji u suštini ima cilj da prikupi sredstva, koja su pojedinačno mala i difuzno rasuta, a koja zajedno mogu poslužiti za finansiranje nekih kapitalnih projekata. Da bi taj model funkcionisao, neophodne su izmene Zakona o hartijama od vrednosti i Zakona o budžetskom sistemu, kao i da se u praksi primeni ustavna odredba o povratku imovine lokalnoj samoupravi. Mi smo potpuno spremni za rad sa obveznicama grada i počećemo s tim čim budu postojale zakonske osnove.
Lokalni u senci republičkih izbora
– Republički izbori nameću podelu političke scene oko krupnih pitanja, poput odnosa prema članstvu u EU ili načinu odbrane suvereniteta na Kosovu. Na osnovu te globalne podele, naziru se i najavljuju i pojedine postizborne koalicije. Lokalni, pa čak i pokrajinski izbori, iako su značajno različiti, nalaze se, nažalost, u velikoj senci republičkih. Na gradskom nivou se ta krupna politička pitanja nikada neće razmatrati jer to nije nadležnost lokalne samouprave. Zbog toga bi i eventualna postizborna saradnja među strankama trebalo da ima neku svoju lokalnu logiku. Dakle, prvo treba videti ko će preći izborni cenzus i da li će neko samostalno imati većinu u gradskoj Skupštini, pa tek onda razmatrati potrebe za koalicijama. Ukoliko, ipak, bude neophodno da izborna lista Za evropski Zrenjanin formira koalicionu gradsku vlast, naš uslov za to će biti poštovanje postojeće Strategije održivog razvoja grada Zrenjanina. Ta strategija je usvojena pre tri godine i za nju su glasali sve tadašnje parlamentarne stranke, osim radikala. Ta strategija nas je usmeravala ovih godina i do sada je dala odlične rezultate. Mi od nje nećemo odustajati.
Kako biste definisali „Zrenjaninski recept“ oporavka privrede i rešavanja problema nezaposlenosti?
– Pre četiri godine smo usvojili strategiju razvoja grada i nje se dosledno držali i to daje dobre rezultate. Nismo jadikovali zbog nedostatka ingerencija već hrabro krenuli u infrastrukturno opremanje industrijskih zona, osposobljavanje administracije i osmišljeno prezentovanje komparativnih prednosti našeg grada. Koristili smo iskustva država koje su pre nas prošle tranziciju, pre svega Slovenije, Mađarske i Slovačke. Izašli smo, pri tom, iz svog „atara“ i predstavili svoju ponudu na svetski renomiranim sajmovima investicija u Minhenu, Kanu, Čikagu. U poslednje tri godine potpisao sam više od 20 ugovora o investiranju. Neki od ugovorenih pogona su već završeni i u njima je proizvodnja počela, neki su pri kraju, a ima i onih koji su tek u fazi prikupljanja dokumentacije. Zvanični, nedavno dobijeni podatak Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže da se tokom prethodne četiri godine broj nezaposlenih u Zrenjaninu smanjio sa 20.000 na 15.000. Više od 600 radnih mesta ponuđeno je samo u jednom danu, u okviru prošlonedeljnog zrenjaninskog Sajma zapošljavanja.
Tokom vašeg mandata Zrenjaninu je vraćen status grada. Šta to sve za Zrenjanin znači i koliko je važno za trenutak u kome se nalazimo?
Interesantno je da ima onih koji su tu sjajnu vest o novom statusu naše lokalne samouprave dočekali s omalovažavanjem. Zrenjanin sada ima isti status kao Novi Sad ili Niš, a ne deli više sudbinu malog opštinskog mesta. Ko to ne razume, ili je zlonameran ili politički diletant. Sada, kada imamo status grada, možemo formirati gradske opštine i tako približiti građanima odlučivanje o njihovim najvažnijim potrebama na lokalnom nivou. Bez statusa grada toga ne bi bilo. Pred nama je borba da taj status iskoristimo za duboku decentralizaciju Srbije i Vojvodine prenošenjem mnogih nadležnosti sa Republike i Pokrajine na gradove. Očekujem da će to trajati dugo i da će čak biti i značajnog političkog otpora, ali ni mi nećemo lako odustati od svog cilja – da sami odlučujemo o svom razvoju i svojoj sudbini.
Kandidat ste za republičkog poslanika na izbornoj listi Za evropsku Srbiju – Boris Tadić. Kakav rezultat izbora očekujete i čemu ćete težiti u redovima republičkih odbornika?
– Na ovim izborima se bira kako će Srbija odgovoriti na tešku situaciju u kojoj se nalazi. Da li onako kako je odgovarala devedesetih godina – sa poznatim ishodom, ili na jedan drugačiji, savremen, 21. veku primeren način. Demokratska stranka nudi ovu drugu opciju i ja sam uveren da je to pobednička opcija. Očekujem da se shvati značaj ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Lično sam najviše posvećen Zrenjaninu, tako da ću se i u republičkom parlamentu, pre svega, zalagati za interese našeg grada.
Kao kandidata izborne liste Za evropski Zrenjanin – Boris Tadić, za gradonačelnika Zrenjanina, ovoga puta za tu funkciju biraće vas odbornici Skupštine grada. Odslikava li ova promena načina izbora volju građana?
– Mislim da postoji opasnost da se izborna volja građana izigra. Naime, direktan izbor gradonačelnika svakako je bolji. Tako izabran gradonačelnik ima nesporno veliki legitimitet, a izbegava se i mogućnost da na čelo grada, nekakvom političkom trgovinom, dođe osoba koju građani sami nikada ne bi izabrali. Upravo zbog toga, ozbiljne stranke i pri ovakvim izbornim pravilima, iako ne moraju, izlaze sa jasnim stavom ko im je kandidat za gradonačelnika. Građani su razočarani što ne mogu neposredno da se izjasne o prvom čoveku lokalne samouprave, ali, svi zajedno, i mi koji se bavimo politikom i kandidujemo se, a i građani koji biraju, treba da se prilagodimo pravilima koja su, na kraju krajeva, ista za sve, i da uvek biramo najbolje.
Brinu li vas protivkandidati za funkciju gradonačelnika,iz redova SRS-a, pokreta Ravnopravnost i Lige socijaldemokrata Vojvodine?
– Protivkandidati me nikada ne brinu. Neka najbolji pobedi.
Zašto Liga socijaldemokrata Vojvodine, stalni koalicioni partner DS-a, nije u ovoj kolaciji na lokalnom nivou?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
