Iako je Zakonom o poljoprivrednom i ruralnom razvoju propisano da do juna ove godine Vlada mora da donese srednjoročna planska dokumenta na osnovu kojih će se voditi agrarna politika, to još nije učinjeno. U Privrednoj komori Srbije pretpostavljaju da je razlog kašnjenja to što je tek nedavno objavljena i agenda Evropa 2020 sa kojom bi naša strategija trebalo da bude kompatibilna. Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu u PKS kaže za Plave strane da je potrebno odmah utvrditi čitav niz mera kojima se iz temelja menja odnos prema poljoprivredi i u samoj grani, bez čega je gotovo nemoguće da postignemo visoku produktivnost i konkurentnost koju evropsko tržište zahteva.
– U Evropi je poljoprivrednik zanimanje i da bi neko bio farmer koji prima dotacije iz državnog budžeta on mora da ima određeno obrazovanje, majstorsko pismo najmanje, što znači da kod nas i sistem školstva mora da se prilagodi novim uslovima. Drugi problem je to što članice EU imaju cilj da smanje svoja izdvajanja za zajednički fond, a jedna od posledica je i to što se najavljuju potpuno liberalizovane kvote za mnoge proizvode – vina, meso, mleko, na primer. Srpska poljoprivreda teško može da izdrži takvu konkurenciju – kaže Prostran i dodaje da bi dodatne teškoće trebalo očekivati zbog diskriminatorske politike EU, u okviru kojih posebni uslovi za pristup fondovima važe za prvih 15 zemalja, a kako smo mi u ovom trenutku „neki šesti krug“ pitanje je kakav ćemo tretman imati u toj grani.
Sagovornik Plavih strana naglašava da bi u takvim uslovima trebalo vrlo pažljivo osmisliti agrarnu politiku a potom za nju obezbediti finansijsku podršku.
– Ranije smo prepoznavali tri segmenta, pa se jedan oblik subvencija usmeravao za pokrivanja troškova imputa u proizvodnji, deo se izdvajao za kamate dok je institut robnih rezervi bio zamišljen kao korektivni faktor, pre svega, u poljoprivredi a tek potom u trgovini. Valjana agrarna politika morala bi da uvaži činjenicu da je u ovom momentu u Srbiji stočarstvo u velikoj krizi i da bi u narednih nekoliko godina trebalo izdvajati dodatna sredstva u tu oblast. Jedan od načina je da se uvećaju subvencije za nabavku steonih junica, kako bi se izdatak od oko 1.500 evra za poljoprivrednika bar prepolovio – kaže Prostran i ističe da bez „jakog“ agrarnog budžeta, ti ciljevi teško mogu da se ostvare. On navodi i primer Hrvatske koja je u ovoj godini za podsticaje u poljoprivredi izdvojila pola milijarde evra, dok je srpski fond bio upola manji iako imamo trostruko više potencijala u agraru. „Hrvati će za narednu godinu izdvojiti 750 miliona evra, a mi još uvek, iako je polovina decembra, ne znamo koliki je deo budžetskog kolača namenjen agraru“, zaključuje sagovornik Plavih strana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
