Jedino još u zemljama nastalim raspadom bivše SFRJ fudbalski šampioni i dalje su isti oni koji su to bili i u vreme zajedničke države. U Hrvatskoj dominiraju Dinamo i Hajduk, u Bosni i Hercegovini Sarajevo, Željezničar i Borac ( tek ponekad im račun pokvari Zrinjski ), u Srbiji ne prestaje vladavina Partizana, Crvene zvezde, pa i Vojvodine. Ne tako davno u Rumuniji su velikani Steaua i Dinamo gledali u leđa Unirei, Klužu i Ocelulu, u Bugarskoj je Ludogorec trenutno nedostižan od strane tamošnjih fudbalskih gromada CSKA i Levskog, Diožđer i Videoton se u Mađarskoj poigravaju sa veličinama kakve su Ferencvaroš, Ujpešt i Honved, liderstvo u Češkoj Plzen je preuzeo od Sparte.
Sličnih primera ima i u mnogim drugim zemljama. Zato je i logično pitanje, kada će Srbija dobiti šampiona koji se ne zove Crvena zvezda, Partizan, Vojvodina.
Dok se tako nešto ne dogodi i dalje ćemo pratiti ligu kojom se ne ponosimo, ali koju i potpuno nezasluženo svrstavamo u najniži dom evropskih ligaških takmičenja. Istina je da našem fudbalu nije dobro na mnogim nivoima, ali zar nije slab argument po kome su loš Partizan i loša Zvezda dovoljni za tvrdnju da je naša liga jedna od nezanimljivijih u Evropi? Ovakav zaključak posebno se pojačava posle čestih evropskih poraza ova dva tima, neretko i od klubova bez ikakvog renomea u kontinentalnim okvirima. Pritom se u potpunosti zanemaruje način na koji se Jagodina suprotstavila Rubinu ili kako je Vojvodina ponizila Bursu.
Da se ne lažemo, bez obzira što su naši fudbalski velikani iz godine u godinu sve slabiji još uvek je stvar prestiža pobediti Crvenu zvezdu, Partizan i Vojvodinu. Skoro da je teško pronaći neki klub u zemlji koji već nije savladao Zvezdu, gubio je i Partizan od ,,malih“, Vojvodina pogotovo. Ako je nešto pozitivno u fudbalu Srbije onda su to porazi ova tri tima u utakmicama koje su donedavno dobijali i pre nego su one počele. Jeste da Zvezda, Partizan i Vojvodina nisu ono što su bili, nisu više ni moćni ni veliki, ali imaju ime i prošlost, i zato će za sve ostale još dugo biti nedostižni. I dalje pobeda nad njima ne donosi samo tri boda. Trijumfom u tim mečevima ostali klubovi dobijaju trenutni publicitet do koga se ne dolazi pobedama u mečevima sa ostalim klubovima, takav rezultat se prepričava iz generacije u generaciju, klub pobednik nad velikanima preko noći postaje za nijansu veći, ozbiljniji, dobija na težini.
Uzmimo za primer jedan Donji Srem, klub mali po svim mogućim kriterijumima. Daleko od toga da je zla namera to što mu se prognozira skori silazak iz društva naših najboljih klubova. Prosto, to je neminovnost poznavajući okvire na kojima se temelji fudbal u današnjoj Srbiji. Igraće Superligu još jednu, dve, neka bude i tri sezone i otići će sa velike scene, a veliko je pitanje kada će se i da li će se na nju ikada vratiti. Taj klub, a sličnih primera ima još, neće uspeti da zadrži kontinuitet igre na današnjem nivou ( drugačije će biti samo pod uslovom da dođe do privatizacije klubova ) iz prostog razloga što neće uspeti da za svakog dobrog fudbalera koji ga napusti pronađe adekvatnu zamenu. Koliko ćemo se sećati Donjeg Srema po silasku iz elite? Možda godinu dana. Međutim, i kroz pedeset godina naći će se oni koji će vraćati priču na vreme kada je Donji Srem ,,srušio“ u prvenstvenom meču Partizan, pobedivši ga 2 : 1.
Spisak malih klubova koji nisu osetili slast trijumfa nad Zvezdom, Partizanom i Vojvodinom sve je kraći. Jedan od retkih kojem to još uvek nije pošlo za rukom je Novi Pazar. Zanimljivo je da ,,plavi“ nikada ni u prijateljskom meču nisu savladali neki od ova tri kluba ( a recimo, jesu nekadašnjeg velikana fudbala bivše Jugoslaviji splitski Hajduk ). Interesantno je da najlošiji bilans Novopazarci imaju sa Vojvodinom. Novosađani su slavili u svih pet mečeva koliko su dva tima do sada odigrala u šampionatima, u isto toliko utakmica sa Crvenom zvezdom ubeležena su četiri poraza i remi pre dve sezone u Novom Pazaru ( 0 : 0 ), dok je za sada najbolji skor sa Partizanom, tri poraza i dva nerešena rezultata, oba u Novom Pazara ( 1 : 1 i 0 : 0 ). Partizan i Crvena zvezda zatresli su mrežu ,,plavih“ 13 puta, dok je Novi Pazar najčešće postizao golove na mečevima sa Partizanom ( pet ). Ukupno je protiv ova tri kluba dao 10, a primio 34 gola.
Prvenstvo koje je u toku donelo je više pobeda ,,malih“ nad ,,velikim“ nego bilo koje drugo unazad nekoliko sezona. Da ,,veliki“ ne predstavljaju više nikakav bauk pokazali su Javor ( pobedio Zvezdu 4 : 2 i igrao nerešeno s Partizanom u Beogradu 0 : 0 ), Voždovac i Čukarički rutinskim dobijanjem Zvezde, Sloboda pobedom nad Vojvodinom u Novom Sadu. Novi Pazar je sa ova tri tima odigrao sve prvenstvene utakmice u ovoj sezoni (još mu za četiri dana predstoji kup meča sa Vojvodinom ) i sve izgubio, a kao da ih je dobio ( izuzimajući poslednji sa Crvenom zvezdom ). Pored teškog poraza od Zvezde ( skoro sve lopte koje su upućene prema golu Novog Pazara završile su u mreži ) najavio je da je samo pitanje trenutka kada će neki od ovih klubova „pasti“ pred njim. Optimizam je vrlo realan. Evo i zbog čega. Sva tri tima dolaze na proleće u Novi Pazar. Zatim, ako je jedan Javor napravio ono što je napravio u duelima sa ovim klubovima, a Ivanjičani su nadigrani u Pazaru 2 : 0, zašto to isto ne bi mogli da ostvare i ,,plavi“. Jeste Novi Pazar gubio od ova tri tima, ali ni u jednom meču nije igrao sa ciljem da primi što manje golova, ili na nerešeno. Primio je u te tri utakmice 11 golova, ali i postigao pet. Niko od ,,velikana“ mu nije očitao lekciju iz fudbalske igre ( pa ni Crvena zvezda i pored ubedljive pobede 5 : 1 ), a nije da nije u pojedinim fazama igre on njima delio lekcije. Ni traga od mnogo puta viđenog bunkera, i možda ono na čemu se optimizam najviše temelji je izostanak onoga o čemu se u Srbiji kada se notiraju problemi fudbala uopšte ne govori. Nedostatak dobrih trenera je ogroman problem sa kojim se susrećemo, na sreću ne i Novi Pazar. Ima dobrog trenera, zašto ne reći i dobar tim, i nema sumnje da su tako stvoreni osnovni preduslovi da na proleće jedan od velikana našeg fudbala konačno bude pobeđen u duelu sa Novim Pazarom.
Dogodili se smena Milanovića, o kojoj se posle očajne igre u Beogradu sve češće govori, veliko je pitanje na koje fudbalere će Novi Pazar u drugom delu šampionata moći da računa. Nije nikakva tajna da je najveći deo igrača u Pazaru zato što za trenera imaju Milanovića. Ukoliko bi se tako nešto dogodilo do kraja jesenjeg dela šampionata bila bi to nova egzibicija uprave kluba, ovoga puta verovatno sa nesagledivim posledicama. Klubovi koji su na tabeli iza Novog Pazara ( Sloboda, Voždovac, Radnički KG, Javor i Rad ) imali su kao i Novopazarci bljeskova i padova, ali im nije padalo ni na kraj pameti da posegnu za smenom trenera. Da li je Radnički iz Kragujevca nakon fijaska od Partizana u Beogradu 5 : 1 otkazao punomoćje Ivančeviću? Nije. Otkaz nije dobio ni Bogićević iz Javora posle dva poraza u Ivanjici ( Čukarički i Rad ). Kakav je to još neuspeh osim poraza od Zvezde imao Milanović? Nije ga imao, a to znači da za sada ne postoji ni najmanji razlog za rastanak sa njim.
Stiže Donji Srem
Bledo izdanje Novog Pazara u utakmici 9. kola Jelen superlige okončano je katastrofalnim porazom u Beogradu od Crvene zvezde 5 : 1 ( 3 : 0 ). Za crveno-bele u strelce su se upisali Milijaš u 6, Dauda u 20 i 45 + 2 i Mrđa u 55. i 72. minutu. jedini gol za Novi Pazar postigao je Petar Jelić u 74. minutu. Sutra od 14.30 Novi Pazar dočekuje ekipu Donjeg Srema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
