MILICA DELEVIĆ: Obavezujemo se na krupne promene

U Kancelariji za evropske integracije Vlade Srbije radi se punom parom. Krajem novembra evropski komesar za proširenje Štefan File uručio je premijeru Mirku Cvetkoviću Upitnik Evropske komisije koji sadrži 2.483 pitanja, razvrstanih u 33 poglavlja i šest aneksa, i to je trenutno najvažniji posao na kome se u Kancelariji za evropske integracije radi. Vlada Srbije paralelno sa tim priprema Strategiju za razvoj Srbije do 2020. godine koja se oslanja na takozvanu evropsku agendu, Evropa 2020, a koja je pre svega ekonomska strategija. Konačno, čitav posao na evropskim integracijama Srbije biće isplaniran i opisan u Akcionom planu koji će nam jasno prikazati sve zadatke koje Srbija treba da obavi kako bi stekla status kandidata. O nekim od ovih poslova i dokumenata razgovarali smo sa dr Milicom Delević, direktorkom Kancelarije za evropske integracije u Vladi Srbije.

Upitnik Evropske komisije je nedavno stigao, mada se na njemu u Srbiji radi već dugo. Jedna od stvari koja najviše zanima javnost jeste kako će Srbija odgovoriti na pitanja koja se odnose na Kosovo?

– Upitnik nije način za rešavanje bilo kog problema, pa ni problema koji imamo u vezi sa Kosovom. On je način da se prikaže stanje i mi ćemo ga prikazati onako kakvo ono i jeste. Kosovo ćemo prikazati kao deo ustavne teritorije Srbije na kome trenutno ne vršimo vlast u skladu sa Rezolucijom 1244 i samim tim ne možemo snositi odgovornost za reforme. Takva ista formula je primenjena kada je pregovarano o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, CEFTA i mnogim drugim sporazumima o regionalnoj inicijativi.

Upitnik je, dakle, samo način da se situacija opiše, a nije način da se reši. Dijalog sa Prištinom, čiji početak očekujemo, jeste, sa naše strane, nešto u šta ulazimo sa dobrom verom i u nadi da će rešiti otvorena pitanja.

Čuli smo više puta da je Srbija spremna za Upitnik i da ćemo uspeti da odgovorimo na pitanja u roku. Kako su izgledale pripreme?

– Imali smo dva nivoa priprema. Prvi je ječanje koordinativne strukture, pošto pitanja nisu formulisana za određeno ministarstvo već za određenu oblast. To znači da od organizacije države zavisi koliko je aktera potrebno da u zajedničkoj saradnji odgovore na ta pitanja. Jačanje koordinativne strukture je podrazumevalo dalji rad na strukturi koju smo formirali još kada smo počeli rad na nacionalnom programu integracije. To je struktura sa 35 podgrupa, koje bi suštinski predstavljale osnovu pregovaračkog tima za 35 poglavlja kada pregovori sa Evropskom unijom jednog dana budu počeli. Budući da smo već u tom formatu radili na nacionalnom programu integracije i pripremali razna druga dokumenta za Evropsku uniju, jačanjem tih struktura pripremali smo se i za upitnik.

Drugi nivo je prolaženje kroz crnogorski i albanski upitnik koja su dva „najsvežija“ uručena zemljama koje su podnele zahtev za članstvo. Kriterijumi za članstvo su isti za sve države, pa samim tim ni pitanja ne mogu biti mnogo drugačija. Neka se i razlikuju, ali i takva pitanja ne odražavaju nove uslove već su prilagođena situaciji u nekoj zemlji. Recimo, pitanja koja se odnose na savete nacionalnih manjina u potpunosti su prilagođena nama jer takvih institucija ni u Crnoj Gori ni u Albaniji nema. Između upitnika za Crnu Goru i Albaniju je takođe bilo razlike. Na primer, Crnu Goru pitaju za sukcesiju, a Albaniju ne pitaju jer nije izašla iz nekadašnje zajedničke države.

Naravno, u odnosu na odgovore koje smo dali kada smo se pripremali zahvaljujući tim tuđim upitnicima, potrebno je ažurirati prikaz, jer se od tada mnogo toga promenilo: usvojeni su novi zakoni, podzakonska akta, došlo je do novih činjenica kao posledica njihove primene, ponegde je došlo do novih problema, a došla su i neka nova pitanja. Recimo, pitanja u oblasti pravosuđa reflektuju činjenicu da se kod nas odvijala reforma pravosuđa i da Evropska komisija ima određena pitanja i veliki broj preporuka sa tim u vezi. Zatim, imamo određeni broj većih pitanja koja se odnose na funkcionisanje nezavisnih tela, zatim pitanja koja sam pomenula o savetima nacionalnih manjina, povećan broj pitanja vezanih za saradnju sa Haškim tribunalom… S druge strane, u okviru podgrupe jedan, a to je sloboda kretanja roba, nismo uočili neku veliku razliku.

Kažete da se dosta promenilo od kada ste počeli da „vežbate“ odgovaranje na ta pitanja. Koliko dugo već traju pripreme?

– Prošle godine kada smo podneli zahtev za članstvo počeli smo da se pripremamo na osnovu crnogorskog i albanskog upitnika. Te odgovore smo imali pretežno spremne u maju prošle godine, ali se od maja, ponavljam, mnogo toga desilo. U svakom slučaju, potrebno je vratiti na sve te odgovore, potrebno je obezbediti se da se oni ne preklapaju, da ih sve različite institucije pročitaju… Često me pitaju koja je oblast najizazovnija. Ja kažem da nije teško opisati nijednu oblast ali je teško usvajati preporuke i menjati oblast, a to će se opet sve raditi u okviru Akcionog plana. Ono što je najizazovnije kod Upitnika jeste obezbeđivanje takve koordinacije da odgovori zaista obuhvate sve što je potrebno, da budu sažeti, da ne bude ponavljanja, a da istovremeno budu tačni, proverljivi, i da i način odgovaranja pokaže da unutar države postoji koordinacija.

Pomenuli ste Akcioni plan za pristupanje Evropskoj uniji, to je dokument koji se tek priprema?

– Pripreme su u završnoj fazi. Pošli smo od onih 10 indikativnih oblasti koje su važne za sticanje statusa kandidata. Odgovor na neke od njih je prilično jednostavan: povraćaj imovine, na primer, zahteva usvajanje zakona o restituciji i jedini način da odgovorite na tu preporuku jeste da predložite meru usvajanja zakona u određenom roku. Ali, ima određenih preporuka koje zahtevaju više mera, kao što je reforma pravosuđa gde ima dosta preporuka Komisije, ili nastavak strukturnih reformi gde takođe ne možete odgovoriti jednom merom. Na pitanje kontrole vlasništva nad mandatom isto se ne odgovara samo jednom merom. Slično važi i za većinu preporuka: potrebno je više mera, od tehničkih do onih za koje treba politički dogovor.

Mislim da postoji puna svest o tome da su te preporuke važne za sticanje statusa kandidata, ali da su istovremeno i vrlo sveobuhvatne i da će menjati u mnogim aspektima funkcionisanje vlasti u zemlji. Smatram da je važno napraviti zaista dobar plan koji je realističan, i za koji postoji svest svih aktera u zemlji da predstavlja obavezivanje na određene zaista krupne promene.

Da li imate utisak da su razgovori u medijima o upitniku dali nekakav podsticaj čitavoj priči o evropskim integracijama?

– Da. Ponovo je došlo do nekakvog zamaha i mislim da ljudi počinju da shvataju da to jeste veliki posao i da puno toga treba da se uradi. Ali najinteresantnije mi je nešto što sam primetila u kontekstu tih 10 oblasti koje je Evropska komisija navela kao indikativne, a to je da je većina ljudi komentarisala: „Pa, ovo je nešto što treba da uradimo nezavisno od Evropske unije“. Mislim da dolazimo do toga da građani prepoznaju da je najveća korist od integracija – a tu ne mislim na evropski novac i investicije koje ćemo privući – to što se politički akteri u zemlji obavezuju da ostvare reforme koje građani očekuju.

Šta sledi kada predamo odgovore na pitanja iz upitnika?

– Sledeće godine očekuje nas rad na dva koloseka. Jedan je odgovaranje na upitnik, i primanje tehničkih misija, odgovaranje na dodatna pitanja, pomoć Evropskoj komisiji da opiše postojeću situaciju.

Drugi kolosek je popravljanje postojeće situacije. To je usvajanje preporuka iz izveštaja o napretku koje ćemo prvo pretočiti u Akcioni plan a onda ćemo na njima raditi. Dakle, nije dovoljan samo Upitnik da bi Srbija dobila status kandidata. Upitnik pokazuje sposobnost da opišete stanje kakvo jeste, i ono je dobro ukoliko je vaše stanje takvo i ako posedujete odgovarajući kapacitet da možete na odogovarajući način da ga predstavite. Ali, ovo drugo – popravljanje stanja – jeste nešto što će takođe biti veliki izazov. Kao i, naravno, stvaranje takve političke klime da kada se sve to ispuni – i upitnik i akcioni plan – glasanje za Srbiju kao novog kandidata bude nešto što sve zemlje članice doživljavaju kao prirodno i nesporno.